Empirijski pristup u vaspitno-obrazovnoj podršci deci koja ispoljavaju hiperaktivno ponašanje tokom pripreme za polazak u školu i na mlađem osnovnoškolskom uzrastu
Sažetak
Postoje različiti postupci u terapiji hiperkinetskog poremećaja. U poslednje vreme se sve više govori o multimodalnom pristupu koji pored tradicionalih metoda u lečenju ovog poremećaja obuhvata i podršku vaspitača i učitelja u vaspitno-obrazovnim radu. Osnovni cilj rada je da se utvrdi da li postoje značajne statističke razlike u vaspitno-obrazovnoj podršci koju vaspitači i učitelji pružaju deci i učenicima sa hiperaktivnim poremećajem tokom vaspitno-obrazovnog rada. Rezultati pokazuju da kod nekoliko tvrdnji postoji statistički značajna razlika u odgovrima vaspitača i učitelja. Zaključak istrživanja bi bio da su prosvetnim radnicima potrebne dodatne obuke u vezi sa pedagoškim programom podrške deci i učenicima u predškolskim ustanovama i školama. Takođe, da sa roditeljema dece koja ispoljavaju hiperaktivno ponašanje treba ostvariti bolju saradnju kako bi se postigla doslednost prosvetnih radnika i roditelja da istraju u postavljenim zahtevima u odnosu na ovu decu.
Reference
Barzegary, L., & Zamini, S. (2011). The Effect of Play Therapy on Children with ADHD. Procedia - Social and Behavioral Sciences, 30, 2216-2218. doi:10.1016/j.sbspro.2011.10.432
Bojanin, S. (1985). Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Brand, S., Dunn, R., & Greb, F. (2002). Learning Styles of Students with Attention Deficit Hyperactivity Disorder: Who Are They and How Can We Teach Them. The Clearing House: A Journal of Educational Strategies, Issues and Ideas, 75(5), 268-273. doi:10.1080/00098650209603953
Ćordić, A., & Bojanin, S. (1992). Opšta defektološka dijagnostika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Daniels, E., & Stafford, K. (2001). Integracija dece sa posebnim potrebama. Beograd: Centar za interaktivnu pedagogiju.
Delić, T. (2001). Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD). Kriminologija i socijalna integracija: časopis za kriminologiju, penologiju i poremećaje u ponašanju, 9(1-2), 1-10. Preuzeto sa https://hrcak.srce.hr/98959
Eraković, T. (1995). Korektivni pedagoški rad. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Fedeli, D. (2008). Hiperaktivno dete. Beograd: IKP Evro-Giunti.
Golubović, Š., Jerković, I., & Rapaić, D. (2008). Sposobnost održavanja pažnje i ispoljavanje hiperaktivnosti i impulsivnosti u zavisnosti od pola deteta. Pedagogija, 63(3), 465-471.
Hrnjica, S., Marković, S., Lazor, M., Gačić-Bradič, D., & Došen, L. (2010). Škola na kvadrat: Model povezivanja specijalnih i redovnih škola. Beograd: Save the Children UK, Program za Srbiju.
Hughes, L., & Cooper, P. (2009). Razumijevanje djece s ADHD sindromom i pružanje potpore : Strategija za nastavnike, roditelje i ostale stručnjake. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Jeremić, B. (2012). Pedagoška podrška učenicima sa hiperaktivnim ponašanjem u okviru nastave muzičke kulture. Socijalna misao, 19(1), 44-56.
Jovanovic, N., Firevski-Jovanovič, T., & Jovanović, S. (2007). ADD/ADHD : Deficit pažnje i hiperaktivnost dece. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Jurin, M., & Sekušak-Galešev, S. (2008). Poremećaj pozornosti s hiperaktivnošću (ADHD)-multimodalni pristup. Paediatria Croatica, 52(39), 195. Preuzeto sa https://hrcak.srce.hr/29620
Kojić, M., & Markov, Z. (2010). Pedagoški model podrške i hiperaktivna deca kroz prizmu metodike likovnog vaspitanja. Nastava i vaspitanje, 59(3), 436-453.
Kolar, D., & Bojanin, S. (2000). Razvojni hiperkinetički sindrom u savremenoj stručnoj literaturi. Psihijatrija danas, 32(2-3), 181-201.
Krstic, N. (2002). Specifični razvojni poremećaji - otkrivanje i intervencije. Psihijatrija danas, 34(3-4), 215-236.
Kudek-Mirošević, J., & Opić, S. (2010). Ponašanja karakteristična za ADHD. Odgojne znanosti, 12(1), 167-183. Preuzeto sa https://hrcak.srce.hr/59615
Lobrec, M., & Bouillet, D. (2012). Istraživanje procjena odgojitelja o mogućnosti inkluzije djece s ADHD-om u redovni program dječjih vrtića. Napredak: časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 153(1), 21-38. Preuzeto sa https://hrcak.srce.hr/82858
Markov, Z. (2010). Različiti pristupi u terapiji hiperkinetskog poremećaja. Pedagogija, 65(1), 118-128.
Niknasab, F., Hemayattalab, R., Sheikh, M., & Houmaniyan, D. (2016). The effectiveness of play therapy on symptoms of children with attention deficit - hyperactivity disorder. International Journal of Sport Studies, 6(6), 350-358.
Phelan, T. (2005). Sve o poremećaju pomanjkanja pažnje. Lekenik: Ostvarenje.
Prosser, B.J. (2008). Beyond ADHD: a consideration of attention deficit hyperactivity disorder and pedagogy in Australian schools. International Journal of Inclusive Education, 12(1), 81-97. doi:10.1080/13603110701683147
Prvčić, I., & Rister.M., (2009). Deficit pažnje/hipeaktivni poremećaj ADHD. Zagreb: Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa; Zagreb: Agencija za odgoj i obrazovanje. Preuzeto sa http://cms.pztz.ba/userfiles/pztz/files/Inkluzija/Dokumentacija/adhd-prirucnik.pdf
Robaie, E., & Malekian, F. (2015). The Effect of Exploratory play Therapy Method on the Reduction of the Level of Combined Type /ADHD in 9 to 11 Years Old Boys. Magnt Research Report, 3(4), 14-22. doi:14.9831/1444-8939.2015/3-4/MAGNT.2
Stručno uputstvo o načinu pružanja dodatne podrške u obrazovanju. (2012). Preuzeto sa http://www.stojanovaskolasabac.edu.rs/Dokumenti/Skolska_dokumenta/Strucno_uputstvo_o_nacinu_pruzanja_dodatne_podrske_u_obrazovanju_-_avgust_2012.pdf 2018 Jul 28.
Todorov, N., Cvetković, M., & Prvulović, B. (2016). Priručnik za učitelje uz Čitanku Trešnja u cvetu i Pouke o jeziku Jezik roda moga : Za četvrti razred osnovne škole. Beograd: Eduka.
Veselinović-Jovanović, M. (2001). Hiperaktivno dete. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Winburn, A., Gilstrap, D., & Perryman, M. (2017). Treating the tiers: Play therapy responds to intervention in the schools. International Journal of Play Therapy, 26(1), 1-11. doi:10.1037/pla0000041
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).