Antinomije kulture savremenog srpskog društva: predmoderni mentalitet vs. postmoderni identitet

  • Nikola T. Božilović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet u Nišu
DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze9-25124
Ključne reči: kultura, identitet, posmodernizam, predmoderno stanje društva

Sažetak


Globalizacija je izvršila upliv na sva područja društvenog života (ekonomsko, političko, kulturno) i odrazila se na život ljudi u svakodnevlju. Postindustrijsko društvo i postmoderna kultura posebno su uticali na preobražaj identiteta, koji su u pravom smislu reči postali fluidni – višedimenzionalni, diskontinuirani, decentrisani, fragmentarni, nestabilni i nestalni. Paralelno sa tim, nove tendencije u kulturi do krajnosti su istanjile granicu između visokog i popularnog stvaralaštva i time dovele u pitanje status etabliranih, do tada važećih vrednosti. Navedene promene zahvatile su i savremeno srpsko društvo koje je opsednuto brigom za očuvanjem tradicije i davno stečenih identiteta. To društvo je sticajem okolnosti jednom nogom zakoračilo u postmoderni informatički svet, a drugom se zaglavilo u baruštini starih navika i zabluda nasleđenih iz razdoblja predmoderne društvene svesti. Razmatranjem krucijalnih vrednosnih aspekata (tradicionalizam, konformizam, autoritarnost i nacionalizam) autor ovoga rada čini napore za objašnjenje (koje je osnovni preduslov za razrešenje) ambivalentne i, naizgled, bezizlazne situacije u kojoj se nalazi kultura srpskoga društva.

Reference

Илић, М. (1989). Културеме. Научна књига.

Липовецки, Ж. (2008). Парадоксална срећа: Оглед о хиперпотрошачком друштву. Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Петровић, Д. Б. (2016). Сабор трубача у Гучи јуче, данас, сутра: Прилог тумачењу једног социокултурног феномена. Нишки културни центар.

Рајс, Р. А. (2019). Чујте Срби, чувајте се себе! (7. изд.). АКИА М. Принц.

Стевановић, Б. (2007). (Пост)модернизам и идентитет. Годишњак за социологију, 3(3), 43 –60.

Abeles, M. (2014). Antropologija globalizacije. Biblioteka XX vek.

Apaduraj, A. (2011). Kultura i globalizacija. Biblioteka XX vek.

Bauman, Z. (2009). Fluidni život. Mediterran Publishing.

Bek, U. (2015). Rizično društvo. „Filip Višnjić“.

Biblija: Stari i Novi zavet. (1990). Dobra vest.

Bodrijar, Ž. (1991). Simulakrumi i simulacija. Svetovi.

Božilović, N. (2006). Kič kultura. Zograf.

Božović, R. (2013). Moje simpatije. Čigoja štampa.

Crespi, F. (2006). Sociologija kulture. Politička kultura.

Gidens, E. (2003). Sociologija. Ekonomski fakultet u Beogradu.

Golubović, Z. (1999). Ja i drugi: Antropolološka istraživanja individualnog i kolektivnog identiteta. Republika.

Golubović, Z. (2003). Izazovi demokratije u savremenom svetu. Centar za kulturu.

Gordi, E. (2001). Kultura vlasti u Srbiji. Samizdat B92.

Hobsbom, E., & Rejndžer, T. (2002). Izmišljanje tradicije. Zbornik, 211–262. https://archive.org/details/inventionoftradi0000unse/page/n8/mode/1up

Kuljić, T. (2006). Kultura sećanja: Teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Čigoja štampa.

Lazić, M. (2005). Promene i otpori. „Filip Višnjić“.

Makluan, M. (1971). Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka. Prosveta.

Manić, I. S. (2016). Porodične vrednosti mladih u Srbiji. Sinteze - časopis za pedagoške nauke , književnost i kulturu, 5(9), 1–14. https://doi.org/10.5937/sinteze0-10759

Mitrović, L. R. (2003). Savremeni Balkan u ključu sociologije društvenih promena. Centar za jugoistočno evropske studije, Centar za balkanske studije.

Nastasić, P., & Đurić, M. (2019). Kraj istorije’ i(li) život u fluidnom svetu. Paradigma, 2(2), 25–43.

NDI, & CeSID. (2014). Stanje demokratije u Srbiji: Istraživački projekat Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i CeSID-a. http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2017/02/CeSID_NDI_Stanje_demokratije_2014.pdf

Rot, K. (2012). Od socijalizma do Evropske unije. Biblioteka XX vek.

Shuker, R. (2016). Understanding popular music. Routledge.

Skledar, N. (2012). Sociologija kulture: Pojmovi, teme, problemi. Visoka škola za poslovanje i upravljanje s pravom javnosti „Baltazar Adam Krčelić“.

Stojanović, D. (2010). Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije. Peščanik.

Stojković, B. (2008). Evropski kulturni identitet. Službeni glasnik.

Storey, J. (2015). Cultural theory and popular culture: An introduction (7th edition). Routledge.

Strinati, D. (2004). An Introduction to Theories of Popular Culture (second edition). Routledge.

Šuković, D. (2015). Interakcija globalizacije i kulture u modernom svetu. U V. Vukotić (Ur.), Globalizacija i kultura (str. 32–37). Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Turza, K. (1998). Luis Mamford: Jedna kritika modernosti. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Objavljeno
2020/12/10
Broj časopisa
Br. 17: Sinteze
Rubrika
Originalni naučni članak

Sva prava zadržana (c) 2020 Nikola Božilović

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

    1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

 

    1. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

 

  1. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).