Cultural antinomies of the contemporary serbian society: premodern mentality vs. postmodern identity
Abstract
Globalization has permeated all aspects of social life (economic, political, cultural) and affected the daily life of people. Postindustrial society and postmodern culture have made a significant impact on the transformation of identities, which have truly become liquid – multidimensional, discontinuous, decentralized, fragmented, unstable and inconstant. Parallel with this, new tendencies in culture have almost completely narrowed the boundary between high and popular creativity, thus challenging the status of the established, until then recognized values. These changes have also become evident in the contemporary Serbian society, which is obsessed by preserving the tradition and long-developed identities. By chance, that society has had one foot in the postmodern information world, with the other stuck in the quagmire of old habits and misconceptions inherited from the period of premodern social awareness. By analysing crucial value aspects (traditionalism, conformism, authoritarianism and nationalism), the author of this paper attempts to provide an explanation (which is the basic precondition for the resolution) of the ambivalent and, seemingly, inescapable situation in which the culture of Serbian society finds itself.
References
Илић, М. (1989). Културеме. Научна књига.
Липовецки, Ж. (2008). Парадоксална срећа: Оглед о хиперпотрошачком друштву. Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Петровић, Д. Б. (2016). Сабор трубача у Гучи јуче, данас, сутра: Прилог тумачењу једног социокултурног феномена. Нишки културни центар.
Рајс, Р. А. (2019). Чујте Срби, чувајте се себе! (7. изд.). АКИА М. Принц.
Стевановић, Б. (2007). (Пост)модернизам и идентитет. Годишњак за социологију, 3(3), 43 –60.
Abeles, M. (2014). Antropologija globalizacije. Biblioteka XX vek.
Apaduraj, A. (2011). Kultura i globalizacija. Biblioteka XX vek.
Bauman, Z. (2009). Fluidni život. Mediterran Publishing.
Bek, U. (2015). Rizično društvo. „Filip Višnjić“.
Biblija: Stari i Novi zavet. (1990). Dobra vest.
Bodrijar, Ž. (1991). Simulakrumi i simulacija. Svetovi.
Božilović, N. (2006). Kič kultura. Zograf.
Božović, R. (2013). Moje simpatije. Čigoja štampa.
Crespi, F. (2006). Sociologija kulture. Politička kultura.
Gidens, E. (2003). Sociologija. Ekonomski fakultet u Beogradu.
Golubović, Z. (1999). Ja i drugi: Antropolološka istraživanja individualnog i kolektivnog identiteta. Republika.
Golubović, Z. (2003). Izazovi demokratije u savremenom svetu. Centar za kulturu.
Gordi, E. (2001). Kultura vlasti u Srbiji. Samizdat B92.
Hobsbom, E., & Rejndžer, T. (2002). Izmišljanje tradicije. Zbornik, 211–262. https://archive.org/details/inventionoftradi0000unse/page/n8/mode/1up
Kuljić, T. (2006). Kultura sećanja: Teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Čigoja štampa.
Lazić, M. (2005). Promene i otpori. „Filip Višnjić“.
Makluan, M. (1971). Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka. Prosveta.
Manić, I. S. (2016). Porodične vrednosti mladih u Srbiji. Sinteze - časopis za pedagoške nauke , književnost i kulturu, 5(9), 1–14. https://doi.org/10.5937/sinteze0-10759
Mitrović, L. R. (2003). Savremeni Balkan u ključu sociologije društvenih promena. Centar za jugoistočno evropske studije, Centar za balkanske studije.
Nastasić, P., & Đurić, M. (2019). Kraj istorije’ i(li) život u fluidnom svetu. Paradigma, 2(2), 25–43.
NDI, & CeSID. (2014). Stanje demokratije u Srbiji: Istraživački projekat Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i CeSID-a. http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2017/02/CeSID_NDI_Stanje_demokratije_2014.pdf
Rot, K. (2012). Od socijalizma do Evropske unije. Biblioteka XX vek.
Shuker, R. (2016). Understanding popular music. Routledge.
Skledar, N. (2012). Sociologija kulture: Pojmovi, teme, problemi. Visoka škola za poslovanje i upravljanje s pravom javnosti „Baltazar Adam Krčelić“.
Stojanović, D. (2010). Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije. Peščanik.
Stojković, B. (2008). Evropski kulturni identitet. Službeni glasnik.
Storey, J. (2015). Cultural theory and popular culture: An introduction (7th edition). Routledge.
Strinati, D. (2004). An Introduction to Theories of Popular Culture (second edition). Routledge.
Šuković, D. (2015). Interakcija globalizacije i kulture u modernom svetu. U V. Vukotić (Ur.), Globalizacija i kultura (str. 32–37). Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Turza, K. (1998). Luis Mamford: Jedna kritika modernosti. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Copyright (c) 2020 Nikola Božilović
This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).