Uticaj projektne nastave na kreativnost i postignuća učenika u savladavanju društvenih sadržaja u predmetu Priroda i društvo
Sažetak
reativnost predstavlja tačku u kojoj se sažimaju, prelamaju i oslikavaju sve protivurečnosti savremenog društvenog razvoja. Zato se postavlja pitanje: ,,Da li je škola mesto koje (ne) podstiče kreativnost?” Kreativnost kao psihološki, socijalni i pedagoški fenomen ima izrazito pozitivan uticaj na celokupni razvoj deteta ili, kada je reč o školi, učenika. Projektna nastavna metoda poziva školu da bude otvorena i da se u većoj meri poveže sa sredinom koja je okružuje, kako bi se kod učenika unapredila samostalnost i kreativnost, samoinicijativa, odgovornost, kooperativnost, sposobnost primene informaciono komunikacionih tehnologija kao i digitalna nastavna sredstva kao izvori znanja.U ovom članku dat je prikaz projektne metode kao činoca podsticanja kreativnosti učenika u nastavi predmeta Priroda i društvo, predviđenom za III razred osnovne škole. Pregledom relevantne literature, a onda i eksperimentalnim istraživanjem na priručnom uzorku učenika utvrdili smo prihvatljive mogućnosti i neke efekte primene ove metode. Istovremeno, otvorili smo i brojna pitanja kojima bi se kasnije trebalo posvetiti u cilju još većeg podsticanja razvoja kreativnosti posredstvom nastave.
Reference
Гаврић, З. Б. (2018). Пројектна настава: Приручник за учитеље. Klett.
Јанковић, А. (2019). Мултимедијална средства као фактор постигнућа ученика у настави природе и друштва. Педагошки факултет.
Пртљага, С. (2017). Пројект метода као фактор подстицања креативности ученика [Докторска дисертација]. Универзитет у Београду, Учитељски факултет.
Шефер, Ј. (2012). Стваралачко понашање. У Стваралаштво, иницијатива и срадња. Део 1, Нови приступ образовању (стр. 11–42). Институт за педагошка истраживања.
Đorđević, T. (2013). Kreativnost kao profesionalna kompetencija visokoškolskih nastavnika [Master rad]. Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet.
Gibson, H. (2005). What Creativity Isn’t: The Presumptions of Instrumental and Individual Justifications for Creativity in Education. British Journal of Educational Studies, 53(2), 148–167. https://doi.org/10.1111/j.1467-8527.2005.00288.x
Guilford, J. P. (1971). The nature of human intelligence. McGraw-Hill.
Jukić, S. (2005). Didaktičko-metodički fragmenti: Izabrani radovi. Viša škola za obrazovanje vaspitača.
Kvaščev, R. (1971). Razvijanje stvaralačkih sposobnosti kod učenika: Priručnik za nastavnike. Zavod za izdavanje udžbenika.
Kvaščev, R. (1981). Psihologija stvaralaštva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Maksić, S. (2006). Podsticanje kreativnosti u školi. Institut za pedagoška istraživanja.
Mihajlović, L. M., Mihajlović, M. L., & Mihajlović, N. K. (2014). Holistički pristup vaspitno-obrazovnom procesu—Kontradiktornost sa opštom postavkom života. Sinteze - časopis za pedagoške nauke , književnost i kulturu, 3(6), 37–47. https://doi.org/10.5937/Sinteze1406037M
Pavlović, J., & Maksić, S. (2014). Implicitne teorije kreativnosti nastavnika osnovne škole: Studija slučaja. Psihologija, 47(4), 465–483. https://doi.org/10.2298/PSI1404465P
Šefer, J. (2015). Motivisanost nastavnika osnovne škole za promene u nastavi. Nastava i vaspitanje, 64(2), 285–299. https://doi.org/10.5937/nasvas1502285S
Šefer, J. P. (1998). Vođe u kreativnim aktivnostima saradničkih grupa učenika. Psihologija, 31(4), 449–462.
Sva prava zadržana (c) 2020 Aleksandar P Janković
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).