"Vodenica na Flosi"- kritika koncepta obrazovanja u viktorijanskoj Velikoj Britaniji

  • Nataša V. Ninčetović Univerzitet u Prištini, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za engleski jezik i književnost
Ključne reči: obrazovanje, komoditet, individualnost, žensko obrazovanje, usmerenje

Sažetak


Džordž  Eliot  nije  bila  samo  značajna  viktorijanska  spisateljica, već  na  prvom  mestu  intelektualka. Ona  je  smatrala  da  književnost  ima  ozbiljnu  ulogu  u  reformi  društva, moralnu  i  edukativnu  funkciju. Eliotova   je  svoje  ideje  o smeru  u  kojem  bi  društvo  trebalo  da  se  kreće  utkala  u  svoja  dela, te  se  interpretacija  njenog  opusa  ne  može  odvojiti  od  društvenih  prilika  u  viktorijanskoj  Velikoj  Britaniji. Cilj  ovog  rada   je  da  ukaže  na  činjenicu   je  Džordž  Eliot   u  romanu  Vodenica  na  Flosi  na  posredan  način  iznela svoju  kritiku  zvaničnog  koncepta obrazovanja  viktorijanskog  perioda. Kao  polazna  tačka našeg  istraživanja  izložen  je  kratak  pregled  društvenih  okolnosti, na  koji  se  nadovezuju  stavovi  Džordž  Eliot  o  pitanju  obrazovanja, koji  se  mogu  naći  u  njenim  esejima  i  pismima. Vodenica  na Flosi  je  slikovita  ilustracija stavova  Džordž  Eliot  o  potrebi  za  reformisanjem  obrazovanja i drugačijeg  pristupa  ovom  vrlo  značajnom  pitanju. Implikacija ovog  romana  je  da  obrazovanje  mora  biti  prilagođeno  potrebama  i  sposobnostima učenika, ali  i   da  se  obrazovanje  ne  sme  svoditi  na  komoditet, već  da  treba  proširiti  svest o tome da  edukacija  ima  mnogo  širu  i  važniju  ulogu od  sticanja  diplome  i  sredstva   koje  će omogućiti  lakše  zaposlenje.

Reference

Alley, H. (1979). The Complete and Incomplete Educations of the Mill on the Floss. Rocky Mountain Review of Language and Literature, 33(4), 183–201. https://doi.org/10.2307/1347669 

Briggs, A. (1999). A social history of England (3. ed). Penguin Books.
Chapman, R. (1968). The Victorian debate: English literature and society 1832-1901. Weidenfeld & Nicolson.
Davies, E. (2003). Higher Education of Women 1866. Bloomsbury Publishing.
Dolin, T. (2009). George Eliot. Oxford university press.
Eliot, G. (1855). Margaret Fuller and Mary Wollstonecraft*. In Mary Wollstonecraft (pp. 988–989). Routledge. http://georgeeliotarchive.org/items/show/94 

Eliot, G. (1856). Silly Novels by Lady Novelists. Westminster Review, LXVI, 442–461.
Eliot, G. (2005). Letter IV, V. In A. S. Byatt (Ed.), Selected essays, poems and other writings. Penguin Books.
Gargano, E. (2013). Education. In M. Harris (Ed.), George Eliot in Context (pp. 113–121). Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9781139019491.017 

Jones, K. (1995). Education, class and gender in George Eliot and Thomas Hardy [Doktorska disertacija, University of New Hampshire]. https://scholars.unh.edu/dissertation/1875 

Kucich, J. (2000). Intellectual debate in the Victorian novel: Religion, science, and the professional. In D. David (Ed.), The Cambridge Companion to the Victorian Novel (pp. 212–233). Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CCOL0521641500.011 

Mill, J. S. (2017). The Subjection of Women. Routledge. https://doi.org/10.4324/9781351302524

Page, N. (1993). Writers in their Time: George Eliot. The Macmillan Press.
Rignall, J. (2011). George Eliot. In A. Poole (Ed.), Scott, Dickens, Eliot, Hardy: Great Shakespeareans: Vol. V (1st ed., pp. 95–138). Continuum; Bloomsbury Collections. http://www.bloomsburycollections.com/book/scott-dickens-eliot-hardy-great-shakespeareans-volume-v/ch3-george-eliot/ 

Robertson, L. (1985). IGNORANCE AND POWER: George Eliot’s Attack on Professional Incompetence. The George Eliot Review, 24, 100–105.
Thomson, P. (1956). The Victorian heroine: A changing ideal, 1837-1873. Oxford Univ. Press.
Елиот, Џ. (1984). Воденица на Флоси (А. Николић, Trans.). Минерва.

Objavljeno
2021/12/31
Rubrika
Pregledni članak