Polne i starosne razlike u ispoljavanju vršnjačkog nasilja
Sažetak
Kompleksna problematika vršnjačkog nasilja je predmet mnogih istraživanja do sada. Intezivno se proučavaju prevalencija, oblici, načini manifestovanja, uzroci i posledice vršnjačkog nasilja. Predmet ovog rada su polne i starosne razlike u ispoljavanju vršnjačkog nasilja. Istraživanje je realizovano na uzorku od 204 učenika oba pola, petog i osmog razreda iz dve osnovne škole. Rezultati istraživanja pokazuju da je potvrđena razlika u sklonosti ka nasilnom ponašanju između dečaka i devojčica (t=5.83, p<0.01). Postoji statistički značajna razlika u sklonosti ka nasilnom ponašanju između učenika različite starosti, tj. učenika petog i osmog razreda. Ona nam pokazuje da je kod učenika osmog razreda značajno više izražena sklonost ka nasilnom ponašanju u odnosu na učenike petog razreda. Značaj ovog istraživanja se ogleda u tome da rezultati mogu poslužiti kako za unapređenje znanja o nasilnom ponašanju učenika u školskoj sredini, tako i za praktično delovanje i usklađivanje modela prevencije u ovoj oblasti.
Reference
Čolović, P., Kodžopeljić, J., & Nikolašević, Ž. (2014). Upitnik PRONA: Procena vršnjačkog nasilja kod učenika osnovnih i srednjih škola. Primenjena Psihologija, 7, 277–296.
Đurišić, M. (2015). Vršnjačko nasilje u Srbiji iz ugla istraživača: Implikacije za buduća istraživanja. Istraživanja u pedagogiji, 5(2), 84–95. https://doi.org/10.17810/2015.18
Kekez, A., & Bilić, V. (2015). Zašto dobra djeca rade loše stvari: Uloga moralnog odstupanja u različitom angažmanu djece u vršnjačkom nasilju. Život i škola : časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, 61(2), 47–64.
Maksimović, J., Raković, D., Jovanović, I., & Čolović, P. (2008). Povezanost vršnjačkog nasilja, osobina ličnosti i vaspitnih stavova. Primenjena psihologija, 1(3–4), 125–144. https://doi.org/10.19090/pp.2008.3-4.125-144
Olweus, D. (1998). Nasilje među djecom u školi: Što znamo i što možemo učiniti. Školska knjiga.
Pekić, J., Kodžopeljić, J., & Milovanović, I. (2016). Polne i uzrasne razlike u ispoljavanju nedisciplinovanog ponašanja tokom nastave. Nastava i vaspitanje, 65(2), 247–262. https://doi.org/10.5937/nasvas1602247p
Popadić, D., & Plut, D. (2007). Nasilje u osnovnim školama u Srbiji—Oblici i učestalost. Psihologija, 40(2), 309–328. https://doi.org/10.2298/PSI0702309P
Popović-Ćitić, B. (2012). Vezanost za školu kod učenika koji imaju različite uloge u vršnjačkom nasilju. Specijalna Edukacija i Rehabilitacija, 11(4), 547–564. https://doi.org/10.5937/specedreh11-2773
Rakočević, V. (2019). Uloga škole u prevenciji i intervenciji elektronskog vršnjačkog nasilja. https://www.gov.me/clanak/214645--prirucnik-uloga-skole-u-prevenciji-i-intervenciji-u-slucajevima-elektronskog-vrsnjackog-nasilja
Reić Ercegovac, I. (2016). Doživljeno vršnjačko nasilje: Relacije s dobi, spolom, razrednim ozračjem i školskim uspjehom. Školski vjesnik : časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 65(2), 251–271.
Slavković, A., & Slavković, V. (2019). Psihološki i porodični faktori koji utiču na pojavu maloletničke delinkvencije. Sinteze, 15, 51–66. https://doi.org/10.5937/sinteze8-21235
Smontara, P. (2010). Školsko ozračje i nasilje među učenicima. In V. Kolesarić (Ed.), Zbornik radova sa skupa nasilje nad djecom i među djecom (pp. 461–476). Filozofski fakultet Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku.
Vlah, N., & Perger, S. (2014). Povezanost vršnjačkog nasilja s percipiranom školskom klimom kod učenika osnovne škole. Kriminologija & socijalna integracija : časopis za kriminologiju, penologiju i poremećaje u ponašanju, 22(1), 1–25.
Недимовић, Т. (2011). Учесталост и облици вршњачког насиља у основним школама. Истраживања у педагогији, 1(2011), 123–141.
Томоњић, Г., Благојевић-Радовановић, Р., & Павловић, Ј. (2010). Колико је насиље присутно у школи. Педагошка Стварност, 56(1/2), 46–58.
Sva prava zadržana (c) 2023 Gordana D. Blagojević, Bogdan S. Marjanović
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).