THE CONTEMPORARY CONCEPT OF CHILDHOOD:INSTITUTIONALIZATION, FAMILIALIZATION AND INDIVIDUA(LIZA)TION
Abstract
The author of this paper is analyzing the contemporary concept of childhood, regarding the predominant opinions, relationships and activities concerning children. The aforementioned is the result of changes in the perception of childhood in societies of (late) modernity and, in particular, the consequences of the social processes of institutionalization, familialization, individualization and the individuation of childhood itself. Institutionalization and familialization stands for a process of enclosing children in the „children's world“, meaning that the daily life of children is spatially and timely placed in social institutions intended for children, or in the home, indicating their segregation and numerous limitations for the sake of child protection and control. On the other side, there is a parallel process of childhood individualization which shows children as unique social actors, who have their individual rights and obligations -process of childhood individuation- in which the UN Convention of the Rights of the Child has a central point. However, these processes are characterized by limited domain of influence and paradoxes as a result of opposite processes of institutionalization and the familialization of childhood. The impact and the significance of the above mentioned social processes, as well as their interconnection, are (re)defining the contemporary childhood. The author is pointing at the insignia, but also at the contradictory and contradictions of these processes, which result in great controversies and a marginalized position of children in the contemporary, „child-centred“ society.
References
Аријес, Ф. (1989). Векови детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Бек-Хансен, Е. (2004). Млади између породице и школе. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 297-315.
Џејмс, А., Џенкс, К., Праут А. (2004). Теоретисање о детињству. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 142-166.
Џејмс, А., Праут, А. (2004). Стратегије и структуре: Ка новој перспективи у односу на дечја искуства породичног живота. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 361-374.
Џенкс, К. (2004). Постмодерно дете. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 96-109.
Еdwards, R. (Еd.) (2002). Children, Home and School: Regulation, autonomy or connection. London: RoutledgeFalmer.
Френес, И. (2004). Димензије детињства. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 110-132.
Голубовић, З. (2007). Индивидуа. У Мимица, А., Богдановић, М. (ур.), Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 187-188.
Харден, Џ. (2004). Код куће је најбоље: Дистинкција јавно/приватно у дечјем теоретисању о ризику и безбедности. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 243-261.
Илич, И. (1980). Доле школе. Београд: БИГЗ.
Конвенција о правима детета и пратећи факултативни протоколи. [on-line]. Доступно преко: http://www.pedagog.rs/ [10.05.2014].
Квортруп, Ј. (2004). Детињство и савремено друштво: Парадоксалан однос?. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 133-141.
Ленсдаун, Г. (2004). Дечја права. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 185-198.
Мејел, Б. (2004). Деца на делу у породици и школи. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 227-242.
Милић, А. (прир.) (1988). Рађање модерне породице. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Милић, А. (2007а). Фамилизам. У Мимица, А., Богдановић, М. (ур.), Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 140-141.
Милић, А. (2007б). Социологија породице. Београд: Чигоја штампа.
Недовић, С. (2007). Институционализација. У Мимица, А., Богдановић, М. (ур.), Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 193.
Нил, А.С. (1990). Слободна деца Самерхила. Београд: БИГЗ.
Праут, А., Џејмс, А. (2004). Нова парадигма за социологију детињства?. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 51-76.
Томановић-Михајловић, С. (1997). Детињство у Раковици: Свакодневни живот деце у радничкој породици. Београд: ИСИ ФФ.
Томановић, С. (2004). Социологија о детињству и социологија за детињство. У Томановић, С. (ур.), Социологија детињства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 7-48.
Томановић, С. (2007). Детињство. Социологија детињства. У Мимица, А., Богдановић, М. (ур.), Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 81-82, 539-540.
Трипковић, М. (2007). Школа. У Мимица, А., Богдановић, М. (ур.), Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 605-606.
Ведерли, Р. (2005). Старање о деци и развој апатије. У Ведерли, Р. (ур.), Колапс културе. Београд: Clio, стр. 162-185.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).