Porodične prilike i odnosi kao faktor kriminaliteta kod dece
Sažetak
Statistika pokazuje da globalno raste stopa kriminala. Ni jedan period razvoja ljudskog duštva nije bio pošteđen od patoloških pojava i devijantnog ponašanja, pa ni savremeno doba, gde se može, zapravo primetiti eksplozija različitih oblika devijantnog ponašanja. Koji su to uslovi i uzroci koji su uslovili ovakve globalne trendove? U ovom radu analiziraće se porodične prilike i odnosi kao faktor kriminaliteta. Sagledaće se, koje su to univerzalne i nepromenjene karakteristike porodice, kako ona utiče na socijalizaciju, kultivaciju i individualitaciju dece. Na jedan sistematski način će se pokušati dati odgovor na univerzalna pitanja uticaja porodice na njene članove. Kakvi su ti interaktivni odnosi između članova porodice? Kako to utiču funkcionalne, a kako disfunkcionalne porodice na svoje članove? Da li i kako porodica može stvoriti pogodnu klimu za devijantno ponašanje i kako izbeći umnožavanje patoloških pojava kod disfunkcionalnih porodica? Sve su to pitanja na koja će se pokušati dati odgovor, iako taj odgovor verovatno neće biti jednodimenzioni, jer porodica predstavlja jednu složenu društvenu grupu, sa složenim mehanizmom delovanja.
Reference
Ariès, P. (1973). L’enfant et la vie familiale sous l’Ancient Régime. Éditions du Seuil.
Baćević, L. (1979). Mladi u sistemu masovnog komuniciranja. Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije.
Bjelajac, Ž. (2013). Organizovani kriminalitet: Imperija zla. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe.
Bošković, M. (2012). Kriminologija. Pravni fakultet.
Durkheim, E. (1956). Education and Sociology. Free Press.
Golubović, Z. (1997). Antropologija u personalističkom ključu. Gutenbergova galaksija.
Igrački, J., & Ilijić, L. (2016). Kriminalitet maloletnika—Stanje u svetu i u Srbiji. Strani Pravni Život, 1, 185–200.
Jovašević, D. (2011). Maloletničko pravo. Pravni fakultet, Centar za publikacije.
Kecman, B. (2007). Psihosocijalna porodična patologija i delinkventnost. Engrami, 29(1–2), 29–38.
Kostić, M. (2011). Ličnost maloletnog delinkventa—Kriminološka obeležja. Teme, 35(2), 475–493.
Krivicni zakon. (2014). Službeni glasnik RS, 118.
Milić, A. (1981). Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: Društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Milić, A. (2001). Sociologija porodice: Kritika i izazovi. Čigoja štampa.
Milojević, S., & Dimitrijević, A. (2012). Socio-emocionalni model maloletničke delinkvencije i njegove praktične implikacije. Engrami, 34(4), 71–85.
Mitrović, L. R. (1997). Sociologija. Institut za političke studije : Udruženje Nauka i društvo Srbije.
Mladenović, M. (1973). Uvod u sociologiju porodice. Savremena administracija.
Murdock, G. P. (1940). The Cross-Cultural Survey. American Sociological Review, 5(3), 361–370. https://doi.org/10.2307/2084038
Nikolić-Ristanović, V., & Konstantinović-Vilić, S. (2018). Kriminologija. Prometej.
Parsons, T., & Bales, R. F. (1955). Family, socialization and interaction process. Free Press.
Rot, N. (1994). Osnovi socijalne psihologije (9th ed.). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Siegel, L. J., & Welsh, B. C. (2016). Juvenile Delinquency: The Core (6th edition). Cengage Learning.
Slavković, A. R., & Slavković, V. R. (2019). Psihološki i porodični faktori koji utiču na pojavu maloletničke delinkvencije. Sinteze - Časopis Za Pedagoške Nauke , Književnost i Kulturu, 15, 51–66. https://doi.org/10.5937/sinteze8-21235
Šobot, V., Ivanović-Kovačević, S., Marković, J., Srdanović-Maraš, J., & Mišić-Pavkov, G. (2010). Maloletnička delinkvencija. Engrami, 32(3), 53–61.
Vuković, S. (2011). Savremeni pristupi i problemi u socijalnoj prevenciji kriminala. Bezbednost, Beograd, 53(3), 95–111.
Zakon o maloletnickim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica. (2005). Službeni Glasnik RS, 85.
Sva prava zadržana (c) 2020 Mirjana M Marković, Miloš Lakićević
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).