Moral i religija
Sažetak
Neretko se, posebno u polemikama, tvrdi da moral nema smisla ako nije utemeljen na veri. Međutim, postavlja se pitanje da li verska uverenja i običaji oblikuju moralno ponašanje? Da li je religija neophodna za moral? Ukrštanje morala i religije uključuje odnos između verskih pogleda i morala. Uobičajeno je da religije imaju vrednosne okvire koji imaju za cilj da usmeravaju pristalice u određivanju između ispravnog i pogrešnog. Cilj ove predmetne teorijske obrade, je upoznavanje sa osnovnim obeležjima morala i religije, odnosno analiza odnosa u kojem se ove dve društvene kategorije nalaze. predstavljanje, odnosno analiza morala i religije. Potrebu za izborom navedenog predmeta obrade nameću njegov značaj, nedovoljna istraženost i neophodnost preispitivanja u savremenoj epohi krize sistema vrednosti. Definisanje sličnosti i razlika između morala i religije, kao i njihovo tumačenje, od suštinskog je značaja za razumevanje njihovog odnosa. Mnoge naučne studije nisu uspele da razlože „moral“ i „religiju“ na teorijski utemeljene elemente. Smatra se da kategorije „moral“ i „religija“ moraju biti razdvojene, kako bi se dobila kompletna slika složene interakcije kao mapa puta za buduća istraživanja odnosa morala i religije. U suštini tradicionalne moralne vrednosti su zasnovane na duhovnim vrednostima. Zato je neophodno prihvatiti univerzalnost i moralnog i religioznog u svakom čoveku, ne samo istorijski već i u kontekstu savremenosti i anticipirane ljudske budućnosti.
Reference
Akvinski, T. (1973). O biću i suštini. Beogradski izdavačko-grafički zavod.
Aslan, R. (2017). God: A Human History. Random House.
Barrett, J. L. (2007). Cognitive Science of Religion: What Is It and Why Is It? Religion Compass, 1(6), 768–786. https://doi.org/10.1111/j.1749-8171.2007.00042.x
Barrett, J. L., & Lanman, J. A. (2008). The science of religious beliefs. Religion, 38(2), 109–124. https://doi.org/10.1016/j.religion.2008.01.007
Bloom, P. (2012). Religion, Morality, Evolution. Annual Review of Psychology, 63(1), 179–199. https://doi.org/10.1146/annurev-psych-120710-100334
Cvetićanin, N. (2017). Religija i politika na istom izvorištu; arhetipski državnici i propovednici staroga doba kao spoj religije i (političke) veštine državništva. In M. Blagojević (Ed.), Religija u savremenom društvu (pp. 33–44). Institut društvenih nauka. http://iriss.idn.org.rs/134/1/NCveticanin_Religija_u_savremenom_drustvu.pdf
Djurić, D. (2015). Večnost sveta u antici i ranom srednjem veku. Srpsko filozofsko društvo.
Dourley, J. P. (2004). Jung, mysticism and the double quaternity: Jung and the psychic origin of religious and mystical experience. Harvest: International Journal for Jungian Studies, 50(1), 47–74.
Healy, N. M. (2021). Thomas Aquinas: Theologian of the Christian Life (1st ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9781315264806
Holloway, R. (2017). A little History of religion. Yale University Press.
Kant, I. (2016). Zasnivanje metafizike morala. Dereta.
Kant, I. (2019). Kritika praktičkog uma. Dosije studio.
Kenterberijski, A. (1991). Proslogion. Moderna.
Mandzaridis, G. (2011). Hrišćanska etika. Kalenić.
Marek, Z., & Walulik, A. (2021). What Morality and Religion have in Common with Health? Pedagogy of Religion in the Formation of Moral Competence. Journal of Religion and Health, 60(5), 3130–3142. https://doi.org/10.1007/s10943-021-01279-6
McKay, R., & Whitehouse, H. (2015). Religion and morality. Psychological Bulletin, 141(2), 447–473. https://doi.org/10.1037/a0038455
Nenadović, M. M. (2007). Medicinska etika (Vol. 2). Medicinski fakultet.
Niče, F. (1980). S one strane dobra i zla: Uvod u jednu filozofiju budućnosti. Grafos.
Niče, F. (1991). Volja za moć. Dereta.
Norenzayan, A. (2014). Does religion make people moral? Behaviour, 151(2–3), 365–384. https://doi.org/10.1163/1568539X-00003139
Podskalski, G. (2010). Teologija i filosofija u Vizantiji: Spor oko teološke metodike u duhovnoj istoriji pozne Vizantije (XIV/XV), njegove sistematske osnove i istorijski razvoj. Pravoslavni bogoslovski fakultet.
Radovanović, S. Ž. (2022). Hajdeger-Formiranje moderne estetike i umetnost kao pojava kulture. Sinteze - Časopis Za Pedagoške Nauke, Književnost i Kulturu, 22, 1–10. https://doi.org/10.5937/sinteze11-41959
Saroglou, V. (2011). Believing, Bonding, Behaving, and Belonging: The Big Four Religious Dimensions and Cultural Variation. Journal of Cross-Cultural Psychology, 42(8), 1320–1340. https://doi.org/10.1177/0022022111412267
Schaer, H. (1951). Religion and the cure of souls in Jung’s psychology. Routledge.
Sharpe, M. (2014). Stoic virtue ethics. In The Handbook of Virtue Ethics (pp. 28–41). Routledge.
Valdez, J. (2014). Stoic Philosophy: Its Origins and Influence. Journal of Social Philosophy Research, 2(4), 56–68. https://doi.org/10.12966/jspr.11.01.2014
Sva prava zadržana (c) 2024 Milos V. Arsic
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).