Mogućnost i značaj primene učenja kroz istraživanje sa decom u zajednici – perspektiva vaspitača

DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze13-50945
Ključne reči: učenje kroz istraživanje, zajednica, vaspitač, deca

Sažetak


Polazeći od shvatanja deteta kao istraživača od samog rođenja, istraživačke prirode njegovog učenja, značaja zajednice za učenje i razvoj deteta predškolskog uzrasta, cilj istraživanja je sagledavanje perspektive vaspitača i prilika za učenje kroz istraživanje sa decom u zajednici. U istraživanju su primenjene metoda teorijske analize i deskriptivna metoda i dve tehnike istraživanja: skaliranje i analiza sadržaja pedagoške dokumentacije. Od istraživačkih instrumenata korišćeni su: skala procene i protokol za analizu pedagoške dokumentacije. U istraživanju je učestvovalo 20 vaspitača. Uzorak sadržaja činilo je 9 priča o temama/projektima. Istraživanje ukazuje da je učenje kroz istraživanje sa decom u zajednici integrisano u vaspitno-obrazovni proces, da vaspitači uočavaju vrednosti ovog pristupa, da poznaju pristup i da pretežno imaju podršku zajednice, ali ističe se i  važnost prepoznavanja izazova, kroz preispitivanje prakse, i suočavanja sa njima kako bismo kontinuirano radili na unapređivanju učenja kroz istraživanje sa decom u zajednici.

Reference

Brunton, P. & Thornton, L. (2010). Science in the Early Years: Building Firm Foundations from Birth to Five. London: SAGE.

Dowdell, K., Gray,T. & Malone, K. A. (2011). Nature and its Influence on Children's Outdoor Play. Australian Journal of Outdoor Education, 15(2), 24-35.

Golubović – Ilić, I. (2020). Dete-istraživač – aktivni učesnik u svom razvoju. Uzdanica, 17 (2), 295-311.

Крњаја, Ж. и Павловић Бренеселовић, Д. (2022). Водич за развијање теме/пројекта са децом. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Malaguzzi, L. (1998). History, Ideas, and Basic Philosophy – An Interview with Lella Gandini. U: Edwards, C. P., Gandini, L., Forman, G. (ur.), The Hundred Languages of Children – The Reggio Emilia Approach, Advanced Reflections. London: Ablex Publishing, str. 49-97.

McClain, C. & Vandermaas-Peeler, M. (2016). Outdoor explorations with preschoolers: An observational study of young children’s developing relationship with the natural world. The International Journal of Early Childhood Environmental Education, 4(1), 37-53.

Miljak, A. (2009). Življenje djece u vrtiću. Zagreb: SM Naklada d.o.o.

Ontario Institute for studies in Education (2011). Natural Curiosity: Building Children’s Understanding of the World through Environmental. Toronto: University of Toronto.

Pavlović Breneselović, D., Krnjaja, Ž. (2017). Kalidoskop: osnove diversifikacije programa predškolskog vaspitanja. Beograd: IPA.

Pravilnik o Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2018). Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018.

Pravilnik o Standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (2018). Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 88/17 и 27/18.

Slunjski, E. (2011). Razvoj autonomije djeteta u procesu odgoja i obrazovanja u vrtiću. Pedagogijska istraživanja, 8 (2), 217-230.

Stojanović, B. (2023). Projektni pristup učenju –iskustva vaspitača. Jagodina: Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Travar, M. i Bozalо, S. (2021). Povezanost predškolskih ustanova i društvene sredine iz ugla kadrova u predškolstvu. Research in Pedagogy, 11 (2), 395-404.

Vujičić, L. i sar. (2017). Razvoj znanstvene pismenosti u ustanovama ranog odgoja. Rijeka: Učiteljski fakultet Sveučilišta u Rijeci, Centar za istraživanje djetinjstva.

Wilson, R. (2012). Nature and young children. Encouraging creative play and learning in natural environments. New York: Routledge.

Worth, K. (2010). Science in early childhood classrooms: Content and process. Early Childhood Research & Practice. Retrieved March 30, 2024. from http://ecrp.illinois.edu/beyond/seed/worth.html.

Objavljeno
2024/12/24
Broj časopisa
Br. 25 (2024): Sinteze
Rubrika
Originalni naučni članak

Sva prava zadržana (c) 2024 Gordana M. Stepić, Marta D. Dedaj, Biljana M. Džaić

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

    1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

 

    1. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

 

  1. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).