Економска оправданост кабина кранова опремљених рачунарским системом визуелног навођења у реалном времену

  • Nikola Dondur Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade, Kraljice Marije 16, Belgrade, Serbia
  • Vesna K Spasojević-Brkić Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet
  • Aleksandar Brkić Innovation Center, Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade, Kraljice Marije 16, Serbia
  • Martina Perišić Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade, Kraljice Marije 16, Belgrade, Serbia
Ključne reči: кранска кабина, систем за визуелно навођење, економска оправданост, безбедност

Sažetak


Бројна истраживања у области несрећа у којима учествују дизалице указују на чињенице да је рад руковаоца/кранисте посао високог ризика и да је узрок несрећа и незгода најчешће људски фактор. Шодно томе, иновације на пољу унапређења индустријске безбедности процеса у којима учествују дизалице, у смислу помоћи кранисти да не направи грешку при руковању, су преко потребне. Пројекат “SPRINCE” за резултат има иновативно решење система за визуелно навођење у реалном времену, у циљу решавања проблема смањене видљивости из кранских кабина. Овај рад анализира економску оправданост система за визуелно навођење и на тај начин повезује људске, организационе и техничке факторе кроз приступ трошкова и користи. Анализирана су два предложена сценарија: А) производња и продаја кранских кабина са системом за визуелно навођење и Б) употреба (куповина) кранске кабине са системом за визуелно навођење. Техно-економска анализа показује да су економске користи у оба сценарија током периода коришћења више пута веће од набавне цене, док је интерна стопа приноса више пута већа од просечно пондерисане каматне стопе. Период повраћаја уложених средстава је мањи од четири године. Такође, оба пројекта припадају категорији пројеката ниског ризика.

Biografija autora

Vesna K Spasojević-Brkić, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet

Prof. dr Vesna Spasojević-Brkić, Katedra za Industrijsko inženjerstvo, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Reference

Ancione, G., Kavasidis, I., Merlino, G., & Milazzo, M. F. (2017). Real-time guidance system for cranes to manage risks due to releases of hazardous materials. in L. Walls, M. Revie, T. Bedford Risk, Reliability and Safety: Innovating Theory and Practice. London, UK: Taylor and Francis Group, 742-749.

Ansaldi, S.M., Agnello, P., & Bragatto, P.A. (2018). Smart safety systems: Are they ready to control the hazard of major accidents? WIT Transactions on the Built Environment, 174, 169-180.

Beavers, J.E., Moore, J.R., Rinehart, R., & Schriver, W.R. (2006). Crane-related fatalities in the construction industry. Journal of Construction Engineering and Management, 132 (9), 901-910.

Chu, X.N., & Thi, H. D. (2018). Determination of the Hazard Area of Crane and Hurdle-using Method for Accident Prevention. International Journal of Applied Engineering Research, 13 (9), 6717-6722.

Curry, S. & Weiss, J. (2000). Project Analysis in Developing Countries. London, UK: MacMillan Press.

Dondur, N. (2002). Economic analysis of projects. Belgrade, RS: Faculty of Mechanical Engineering (In Serbian)

European agency for Safety and Health at work (2013): EU-OSHA Multi-Annual Strategic Programme (MSP) 2014-2020.

Fabiano, B. & Currò, F. (2012). From a survey on accidents in the downstream oil industry to the development of a detailed near-miss reporting system. Process Safety and Environmental Protection, 90 (5), 357-367.

Fang, Y., Chen, J., Cho, Y. K., Kim, K., Zhang, S., & Perez, E. (2018). Vision-based load sway monitoring to improve crane safety in blind lifts. Journal of Structural Integrity and Maintenance, 3 (4), 233-242.

Marhavilas, P.K., Koulouriotis, D., & Gemeni, V. (2011). Risk analysis and assessment methodologies in the work sites: On a review, classification and comparative study of the scientific literature of the period 2000–2009. Journal of Loss Prevention in the Process Industries, 24 (5), 477-523.

Milazzo, M.F., Ancione, G., Brkic, V.S., & Vališ, D. (2016). Investigation of crane operation safety by analysing main accident causes. Pp. 74-80 in L. Walls, M. Revie, T. Bedford, Risk, Reliability and Safety: Innovating Theory and Practice. London, UK: Taylor and Francis Group

Neitzel, R.L., Seixas, N.S., & Ren, K.K. (2001). A review of crane safety in the construction industry. Applied Occupational and Environmental Hygiene, 16 (12), 1106-1117.

Pinto, A., Nunes, I.L., & Ribeiro, R.A. (2011). Occupational risk assessment in construction industry–Overview and reflection. Safety Science, 49 (5), 616-624.

Poh, C.Q., Ubeynarayana, C.U., & Goh, Y.M. (2018). Safety leading indicators for construction sites: A machine learning approach. Automation in construction, 93, 375-386.

Puška, A., Beganović, A., & Šadić, S. (2018). Model for investment decision making by applying the multi-criteria analysis method. Serbian Journal of Management, 13 (1), 7-28.

Rosenfeld, Y., & Shapira, A. (1998). Automation of existing tower cranes: economic and technological feasibility, Automation in Construction, 7, 285-298.

Shin, I.J. (2015). Factors that affect safety of tower crane installation/dismantling in construction industry. Safety Science, 72, 379-390.

Skogdalen, J.E., & Vinnem, J.E. (2011). Quantitative risk analysis offshore - Human and organizational factors. Reliability Engineering & System Safety, 96 (4), 468-479.

Spasojević Brkić, V., Klarin, M.M., & Brkić, A.D. (2015a). Ergonomic design of crane cabin interior: The path to improved safety. Safety Science, 73, 43-51.

Objavljeno
2019/12/03
Rubrika
Originalni naučni članak