Метода за одабир одговарајућих периода улагања за остваривање профита од арбитраже и објашњење појма “Stock Returns“

  • Moslem Peymany Dr
Ključne reči: хоризонт улагања, теорема арбитраже, оптимизација портфолија, факторски модели

Sažetak


Овај рад представља теоријске и експерименталне доказе који оправдавају потребу обраћања пажње на хоризонт улагања. Због тога се за одабир одговарајућег хоризонта улагања користи критеријум под називом „Хоризонт најсигурнијег улагања“ (СИХ). Да би се израчунала ова количина, израчунава се коефицијент који се назива 'најсигурнији однос улагања' (СИР) и разматра се однос између ових критеријума и могућности арбитраже, заједно са методама за остваривање профита од арбитраже кроз одабир одговарајућег временског хоризонта. Након тога, применом ове методе за податке из стварног живота, потврђује се присуство могућности арбитраже у различитим временским хоризонтима. Надаље, описани су ефекти временског хоризонта на оптималну композицију портфеља. Коначно, показано је да ови критеријуми надмашују неке од конвенционалних варијабли у ЦАПМ, моделима са 3 фактора и 5 фактора за објашњење приноса акција и коришћење СИХ или СИР као нове варијабле повећава снагу објашњења ових модела.

Reference

Amadi, Felicia & Amadi, Confidence. (2019). Investment Horizon and the Choice of Mutual Fund. International Journal of Business and Management.

Barberis, N. (2000), Investing for the Long Run when Returns are Predictable, Journal of Finance, Vol. 55, No. 1 (February), pp. 225–64.

Butler, Kirt C; Domian, Dale L. (1991). Risk, Diversification, and the Investment Horizon, Journal of Portfolio Management; New York Vol. 17 (3): 41.

Campbell, John Y. and Viceira, Luis M. (2005), The Term Structure of the Risk-Return Trade-off, Financial Analysts Journal, 61(1), 34-44.

Dierkes, M., Erner, C., & Zeisberger, S. (2010). Investment horizon and the attractiveness of investment strategies: A behavioral approach. Journal of Banking & Finance, 34(5), 1032-1046.

Fama, E. F., & French, K. R. (1993). Common risk factors in the returns on stocks and bonds. Journal of Financial Economics, 33 (1): 3-56.

Fama, E. F., and K. R. French. (2015). A five-factor asset pricing model. Journal of Financial Economics, 116(1): 1-22.

Fama, Eugene F.; MacBeth, James D. (1973). Risk, Return, and Equilibrium: Empirical Tests. Journal of Political Economy. 81 (3): 607–636.

Ferguson, Robert and Simaan, Yusif. (1996). Portfolio Composition and the Investment Horizon, Journal of Portfolio Management, Vol. 22, No. 4. 

Gil‐Bazo, J. (2006). Investment horizon effects. Journal of Business Finance & Accounting, 33(1‐2), 179-202.

Gilmore, C.G. (1996), Detecting Linear and Nonlinear Dependence in Stock Returns: New Methods Derived from Chaos Theory. Journal of Business Finance & Accounting, 23: 1357-1377.

Goetzmann, W. N., Brown, S. J., Gruber, M. J., & Elton, E. J. (2014). Modern portfolio theory and investment analysis. John Wiley & Sons, 237.

Gunthorpe, D., & Levy, H. (1994). Portfolio composition and the investment horizon. Financial Analysts Journal, 50(1), 51-56.

Hirsa, A., & Neftci, S. N. (2013). An introduction to the mathematics of financial derivatives (2nd Edition). Academic press.

Hodges, C. W., Taylor, W. R., & Yoder, J. A. (1997). Stocks, bonds, the Sharpe ratio, and the investment horizon. Financial Analysts Journal, 53(6), 74-80.

In, F., Kim, S., & Gençay, R. (2011). Investment horizon effect on asset allocation between value and growth strategies. Economic Modelling, 28(4), 1489-1497.

Knut K. Aase. (2017). The investment horizon problem: a possible resolution, Stochastics, 89:1, 115-141.

Levy H. (1972), Portfolio Performance and the Investment Horizon, Management Science, 18, 645-653.

Levy H. (1981), The CAPM and the Investment Horizon, Journal of Portfolio Management, 7, 32-40.

Levy H. (1984), Measuring Risk and Performance Over Alternative Investment Horizons, Financial Analyst Journal, 40, 61-68.

Levy H. and Duchin R. (2004). Asset Return Distributions and the Investment Horizon, The Journal of Portfolio Management, 30 (3): 47-62.

Levy H., and Paul A. Samuelson (1992), The Capital Asset Pricing Model with Diverse Holding Periods, Management Science, 38, 1529-1542.

Marshall, J.F. (1994), The Role of the Investment Horizon in Optimal Portfolio Sequencing (An Intuitive Demonstration in Discrete Time). Financial Review, 29: 557-576.

Roy, Arthur D. (1952). Safety First and the Holding of Assets. Econometrica. 20 (July): 431–450.

Sharpe, W. F. (1964). Capital asset prices: A theory of market equilibrium under conditions of risk. The journal of finance, 19(3), 425-442.

Sharpe, W.F. (1994), The Sharpe Ratio, The Journal of Portfolio Management, 49, 49-58.

Simonsen, I., Johansen, A., & Jensen, M. H. (2006). Investment horizons: A time-dependent measure of asset performance. In Practical Fruits of Econophysics (pp. 246-251). Springer, Tokyo.

Van Eaton, R. Douglas, and James A. Conover. (2001). Stock and Bond Sharpe Ratios and Long-Horizon Asset Allocation, The Journal of Investing, 10 (1): 35-42.

Woodside-Oriakhi, M. Lucas, C. and Beasley, J.E. (2013). Portfolio rebalancing with an investment horizon and transaction costs, Omega, Volume 41 (2): 406-20.

 

Objavljeno
2022/11/30
Rubrika
Originalni naučni članak