Анализа спремности телекомуникационих оператера за “crowd”- засноване отворене иновације у развоју сервиса паметних градова

  • Željko Sarić Telekom Srbija
  • Vladimir Obradović University of Belgrade, Faculty of Organisational Sciences
  • Zorica Bogdanović University of Belgrade, Faculty of Organisational Sciences
  • Aleksandra Labus University of Belgrade, Faculty of Organisational Sciences
  • Svetlana Mitrović University of Educons, Faculty of Project and Innovation Management
Ključne reči: телекомуникацијска индустрија, отворене иновације, “crowd”-засновани пословни модели, паметни градови

Sažetak


Овај рад проучава спремност српских телеком оператера и других заинтересованих страна за имплементацију “crowd”-заснованог пословног модела отворених иновација. Телко компаније се суочавају са изазовима у погледу захтева тржишта и проналажења нових могућности да привуку претплатнике иновативним производима и услугама. Ове иновације су често оријентисане на услуге паметних градова засноване на новим технологијама као што су Интернет ствари, рачунарство у облаку, софтверски дефинисане мреже и “blockchain”. Због сложености, темпа и трошкова истраживања и развоја, телеком оператери су већ препознали потребу да пређу са традиционалног на концепт отворене иновације. Развој “crowdsourcing” модела додатно је подстакао могућност укључивања купаца у отворени процес иновације, како би боље дизајнирали и развили услуге прилагођене њиховим сопственим потребама. Имајући то у виду, циљ овог рада је да предложи пословни модел отворених иновација који је “crowd”-заснован за унапређење иновационих капацитета српских телеко оператера. Предложени модел се користи као основа за процену спремности интерних и екстерних стејкхолдера за учешће у пројектима отворених иновација. Студија је заснована на прилагођеном моделу усвајања заснованом на вредности, док се анализа врши методом ПЛС-СЕМ. Резултати показују да учесници идентификују поверење као најутицајнији фактор за перципирану вредност “crowd”-засноване отворене иновације, док интерни стејкхолдери телеком компанија сматрају очекивани приход и репутацију као најрелевантније. Обе групе су показале велико интересовање за иновације у вези са услугама паметних градова као што су паметни саобраћај и услуге везане за екологију.

Reference

Abhari, K., Davidson, E., & Xiao, B. (2022). Inventing together: The role of actor goals and platform affordances in open innovation. Journal of the Association for Information Systems, 23 (1), 264-302.
Anisic, Z., Koldzin, D., & Freund, R. (2013). How to support open inovations through public policies?. Annals of the Faculty of Engineering Hunedoara, 11 (2), 241-247.
Bigliardi, B., Ferraro, G., Filippelli, S., & Galati, F. (2021). The past, present and future of open innovation. European Journal of Innovation Management, 24 (4), 1130-1161.
Bogers, M., Chesbrough, H., & Moedas, C. (2018). Open innovation: Research, practices, and policies. California management review, 60 (2), 5-16.
Chesbrough, H. (2003). Open Innovation: The New Imperatives for Creating and Profiting from Technologies, Harvard business School Press, Boston.
Chesbrough, H. (2006). Open innovation: A new paradigm for understanding industrial innovation. In Chesbrough, H., Vanhaverbeke, W., & West, J. (Eds.), Open Innovation:Researching a New Paradigm. Oxford University Press. Oxford. 1–12
Chesbrough, H., & Bogers, M. (2014). Explicating open innovation: Clarifying an emerging paradigm for understanding innovation. In Chesbrough, H., Vanhaverbeke, W., & West, J. (Eds), New Frontiers in Open Innovation. Oxford University Press, Oxford. 3-28.
Curley, M., & Salmelin, B. (2013). Open Innovation 2.0: A New Paradigm–White Paper. In OI2 Conference Paper Open Innovation Strategy and Policy Group (OISPG).
Fornell, C., & Larcker, D.F. (1981). Evaluating structural equation models with unobservable variables and measurement error. Journal of marketing research, 18 (1), 39-50.
Grimaldi, M., Greco, M., & Cricelli, L. (2021). A framework of intellectual property protection strategies and open innovation. Journal of Business Research, 123, 156-164.
Hair, J.F.J., Hult, G.T.M., Ringle, C., & Sarstedt, M., (2014). A Primer on Partial Least Squares Structural Equation Modeling (PLS-SEM), 46(1–2), Sage publications, Thousand Oaks, CA
Hallerstede, S.H. (2013). Open innovation intermediaries. In Managing the lifecycle of open innovation platforms. Springer Fachmedien, Wiesbaden. 35-48.
Inauen, M., & Schenker-Wicki, A. (2012). Fostering radical innovations with open innovation. European Journal of Innovation Management, 15 (2), 212-231.
Janevski, Z., Davitkovska, E., & Petkovski, V. (2015). Barriers of implementing open innovations in Macedonian SME’s. Economic Development. Journal of the Institute of Economics–Skopje, 3, 93-106.
Kim, H.W., Chan, H.C., & Gupta, S. (2007). Value-based adoption of mobile internet: an empirical investigation. Decision support systems, 43 (1), 111-126.
Malone, T. W., Laubacher, R., & Dellarocas, C. (2010). The collective intelligence genome. MIT Sloan Mangement Review, 51 (3), 21–31.
Mubarak, M.F., & Petraite, M. (2020). Industry 4.0 technologies, digital trust and technological orientation: What matters in open innovation?. Technological Forecasting and Social Change, 161, 120332.
Nepelski, D. (2019). How to facilitate digital innovation in Europe. Intereconomics, 54 (1), 47-52.
European Commission, Directorate-General for Communications Networks, Content and Technology. (2018). In Open Innovation 2.0 Yearbook 2017–2018. European Commission Publications Office: Luxembourg. Retrieved from https://op.europa.eu/en/publication-detail/-/publication/10defd18-d291-11e8-9424-01aa75ed71a1
Osterwalder, A., & Pigneur, Y. (2010). Business model generation: a handbook for visionaries, game changers, and challengers, 1. John Wiley & Sons.
Payán-Sánchez, B., Belmonte-Ureña, L. J., Plaza-Úbeda, J. A., Vazquez-Brust, D., Yakovleva, N., & Pérez-Valls, M. (2021). Open innovation for sustainability or not: Literature reviews of global research trends. Sustainability, 13 (3), 1136.
Ringle, C.M., Wende, S., & Becker, J.M. (2015). SmartPLS 3. SmartPLS GmbH. Bönningstedt, Germany.
Rosienkiewicz, M., Helman, J., Cholewa, M., & Molasy, M. (2022). Open Readiness Assessment within Students in Poland: Investigating State-of-the-Art and Challenges. Sustainability, 14 (3), 1213.
Saebi, T., & Foss, N. J. (2015). Business models for open innovation: Matching heterogeneous open innovation strategies with business model dimensions. European Management Journal, 33 (3), 201-213.
Sarić, Ž., Miletić, Lj., Janjušić, D., Bubulj, M., Matijašević, J. (2019). Comparison of Perceptions of Barriers to Innovation Projects in the Companies in Serbia. In Obradovic, V., & Todorovic, M. (Eds), Advances in Economics, Business and Management Research, Selected papers of the 5th IPMA SENET Project Management Conference (SENET 2019), 108, 251-258.
Shaikh, I., & Randhawa, K. (2022). Managing the risks and motivations of technology managers in open innovation:Bringing stakeholder-centric corporate governance into focus. Technovation, 114, 102437.
Singh, S.K., Gupta, S., Busso, D., & Kamboj, S. (2021).Top management knowledge value, knowledge sharing practices, open innovation and organizational performance.Journal of Business Research, 128, 788-798.
Tremblay, D.G., & Yagoubi, A. (2017). From open innovation to crowd sourcing: A new configuration of collaborative work?. American Journal of Industrial and Business Management, 7 (3), 223-244.
Wang, Y.M., Wang, Y.S., & Wang, Y.Y. (2021). Exploring the determinants of university students’ contribution intention on crowdsourcing platforms: a value maximization perspective. Interactive Learning Environments, in press.
Witt, M. (2017). Boundaries of Open Innovation and Games. In Stieglitz, S., Lattemann, C., Robra-Bissantz, S., Zarnekow, R., & Brockmann, T. (Eds.), Gamification. Springer International Publishing. Cham. 77–91.

Objavljeno
2022/04/06
Rubrika
Originalni naučni članak