Климатске промене у ЕУ: кластер анализа и регресија

Ključne reči: емисије угљен-диоксида, друштвени фактори климатских промена, енергетска ефикасност, савремене технологије, обновљиви извори енергије, демографска кретања

Sažetak


Климатске промене се често посматрају као најглобалнији и најкомплекснији проблем са којим се свет суочио у досадашњем развоју. Емисије штетних гасова, пораст температуре, променљиве количине падавина, појава екстремних временских прилика утичу на све земље независно од њихове географске позиције и нивоа развоја, детерминишући њихове производне потенцијале и квалитет животних услова становништва. Предмет и циљ овог рада је да испита утицај економских, технолошких и демографских детерминанти на емисију СО2 у 18 држава Европске Уније у временском периоду од 2011. до 2020. године. У истраживању су коришћени метода кластер анализе к-средњих вредности и панел регресиона анализа. Применом метода к-средњих вреднсти, извршено је груписање 18 земаља Европске уније у 2 кластера, према висини емисија одабраних гасова стаклене баште (CO2, CH4, HFC, PFC, SF6) per capita. У “зеленом кластеру” налазе се следеће земље: Чешка, Немачка, Аустрија, Пољска, Белгија, Ирскa и Холандија. “Црвени кластер” укључује остале анализиране земље Европске уније. Резултати панел регресионог модела у “зеленом кластеру” показали су да на емисију СО2 статистички значајно и позитивно утичу Енергетска ефикасност и Производња електричне енергије из необновљивих извора. С друге стране, резултати анализе у “црвеном кластеру” сугерисали су да Трошкови истраживања и развоја представљају најважнији предиктор емисија СО2.

Biografija autora

Miloš Krstić, Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za matematiku

Miloš Krstić rođen je 30. jula 1983. godine u Leskovcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Leskovcu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu 2008. godine sa prosečnom ocenom 9,83. Završni (master) rad pod naslovom Koncepcije ekonomske racionalnosti u teoriji racionalnog izbora odbranio je septembra 2010. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom Teorijski modeli racionalnog ponašanja u savremenoj ekonomskoj nauci, odbranio je 17. maja 2014. godine pred Komisijom u sastavu: prof. dr Dragan Petrović (mentor), prof. dr Dragoslav Kitanović (predsednik Komisije) i prof. dr Slavica Manić (član) i time stekao zvanje doktor nauka – ekonomske nauke.

Zaposlen je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je angažovan na poslovima višeg naučnog saradnika. Objavio je jednu monografiju i više desetina radova u naučnim časopisima, kao i u tematskim zbornicima nacionalnog i međunarodnog značaja.

Reference

Auffhammer, M., Hsiang, S. M., Schlenker, W., & Sobel, A. (2013). Using weather data and climate model output in economic analyses of climate change. Review of Environmental Economics and Policy, 7 (2), 181-198. 

Banuri, T., & Opschoor, H. (2007). Climate change and sustainable development. DESA Working Paper No. 56 ST/ESA/2007/DWP/56

Barnett, J., Evans, L.S., Gross, C., Kiem, A.S., Kingsford, R.T., Palutikof, J.P., Pickering, C.M., & Smithers, S. G. (2015). From barriers to limits to climate change adaptation: path dependency and the speed of change. Ecology and society, 20 (3), 5-16. 

Bergquist, P., Mildenberger, M., & Stokes, L.C. (2020). Combining climate, economic, and social policy builds public support for climate action in the US. Environmental Research Letters, 15 (5), 1-10.

Bierbaum, R., Holdrend, J.P., MacCracken, M., Moss, R.H., Raven, P.H., & Nakicenovic, N. (2007). Confronting Climate Change: Avoiding the unmanageable and managing the unavoidable. United Nations Foundation, New York, US.

Bok, H. (2018). Baron de Montesquieu, Charles-Louis de Secondat. Retrieved from http://plato.stanford.edu/archives/win2018/entries/montesquieu/>.

Cole, M.A., & Neumayer, E. (2004). Examining the impact of demographic factors on air pollution. Population and Environment, 26 (1), 5-21.

Dietz, T., & Rosa, E.A. (1997). Effects of population and affluence on CO2 emissions. Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA, 94 (1), 175-179.

Dosio, A., & Panitz, H.J. (2016). Climate change projections for CORDEX-Africa with COSMO-CLM regional climate model and differences with the driving global climate models. Climate Dynamics, 46 (5), 1599-1625. 

Đokić, D., Novaković, T., Tekić, D., Matkovski, B., Zekić, S., & Milić, D. (2022). Technical Efficiency of Agriculture in the European Union and Western Balkans: SFA Method. Agriculture, 12 (12), 1992.

Eloriaga, J. (Producer). (2022). Panel Data Models (Pooled OLS, FE, RE, LSDVs) in STATA. Retrieved from https://www.youtube.com/watch?v=b02s2DdRvzM

Franta, B. (2022). Weaponizing economics: Big Oil, economic consultants, and climate policy delay. Environmental Politics, 31 (4), 555-575. 

Gaweł, A., & Krstić, M. (2021). Gender Gaps In Entrepreneurship And Education Levels From The Perspective Of Clusters Of European Countries. Journal of Developmental Entrepreneurship, 26 (04), 2150024. 

Giddens, A. (2009). Politics of climate change. Policy Network, Londom, UK.

Greene W.H. (2018). Econometric аnalysis. Pearson, New York, US.

Hashmi, R., & Alam, K. (2019). Dynamic relationship among environmental regulation, innovation, CO2 emissions, population, and economic growth in OECD countries: A panel investigation. Journal of cleaner production, 231, 1100-1109. 

Hoegh-Guldberg, O., Jacob, D., Taylor, M., Guillén Bolaños, T., Bindi, M., Brown, S., Camilloni, I.A., Diedhiou, A., Djalante, R., Ebi, K., Engelbrecht, F., Guiot, J., Hijioka, Y., Mehrotra, S., Hope, C.W., Payne, A.J., Pörtner, H.-O., Seneviratne, S.I., Thomas, A., Warren, R., & Zhou, G. (2019). The human imperative of stabilizing global climate change at 1.5 C. Science, 365 (6459), eaaw6974.

International Energy Agency (IEA) (2008a). Energy Technology Perspective 2008: Scenarios and Strategies to 2050. International Energy Agency, Paris, FR.

International Energy Agency (IEA) (2008b). CO2 Capture and Storage-A Key Abatement Option. International Energy Agency, Paris, FR.

IPCC, (2007). Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press, Cambridge, UK. 

Iqbal, U., Rabrenovic, M., & Li, Y.C. (2019). Health care quality challenges in low-and middle-income countries. International Journal for Quality in Health Care, 31 (3), 165-165.

Kilian, L., & Vigfusson, R.J. (2017). The role of oil price shocks in causing U.S. recessions. Journal of Money, Credit and Banking, 49 (8), 1747-1776. 

Kukla-Gryz, A. (2009). Economic growth, international trade and air pollution: A decomposition analysis. Ecological economics, 68 (5), 1329-1339. 

Mahapatra, B., & Irfan, M. (2021). Asymmetric impacts of energy efficiency on carbon emissions: A comparative analysis between developed and developing economies. Energy, 227, 120485. 

Nemet, G.F., & Kammen, D.M. (2007). US energy research and development: Declining investment, increasing need, and the feasibility of expansion. Energy Policy, 35 (1), 746-755. 

Newey, W.K., & West, K.D.  (1987). A simple, positive semi-definite, heteroskedasticity and autocorrelation consistent covariance matrix. Econometrica,  55, 703-708.

Petrović, P., Nikolić, G., & Ostojić, I. (2018). Emissions of CO2 in the European Union: Empirical analysis of demographic, economic and technological factors (in Serbian). Stanovništvo,  56 (1), 63-82.

Schmidheniy, K. (2018). Panel Data: Fixed and Random Effects, Short Guides to Microeconometrics. University of Basel, Basel, CH. 

Shalizi, Z., & Lecocq, F. (2009). Climate change and the economics of targeted mitigation in sectors with long-lived capital stock. Policy Research Working Paper, 5063.Retrieved from: http://hdl.handle.net/10986/4254

Stern, N. (2006). The Economics of Climate Change. Retrieved from http://www.hmtreasury.gov.uk/independent_reviews/stern_review_economics_climate_change/stern_review_report.cfm

Tijanić, L. (2010). Regional (un)competitiveness in the Republic of Croatia (in Croatian). Ekonomski pregled, 61 (7-8), 419-454.

United Nations (1992). United nations framework convention on climate change. United Nations, New York, US.

United Nation Population Food (UNPF) (2014). Programme of Action. UNPF, New York, US.

Voumik, L.C., Islam, M.A., Rahaman, A., & Rahman, M.M. (2022). Emissions of carbon dioxide from electricity production in ASEAN countries: GMM and quantile regression analysis. SN Business & Economics, 2 (9), 133. 

Wisniak, J. (2002). Svante Arrhenius and the greenhouse effect. Indian Journal of Chemical Technology, 9 (3), 165-173.

Wooldridge, J.M. (2013). Introductory econometrics: a modern approach. South-Western Cengage Learning, Boulevard Mason OH, US.

World Bank, (2010). Development and climate change. World bank, Washington, US.

York, R., Rosa, E.A., & Dietz, T. (2003). STIRPAT, IPAT, and ImPACT: analytic tools for unpacking the driving forces of environmental impacts. Ecological Economics 46 (3), 351-365.

Zhou, Y., Chen, X., Tan, X., Liu, C., Zhang, S., Yang, F., Zhou, W., & Huang, H. (2018). Mechanism of CO2 emission reduction by global energy interconnection. Global Energy Interconnection, 1(4), 409-419.

Objavljeno
2023/06/20
Rubrika
Originalni naučni članak