PREISPITIVANJE MODELA TEHNOLOŠKOG PRAGMATIZMA U TUMAČENJU BEZBEDNOSTI I PRIVATNOSTI
Sažetak
Model tehnološkog pragmatizma pretpostavlja svest o tome da tehnološki razvoj sa sobom nosi brojne dobrobiti, ali i opasnosti sa druge strane. Većina savremenih bezbednosnih tehnologija u svojoj suštini predstavlja sredstvo masovnog nadzora građana, pri čemu može doći do kompromitovanja značajne količine ličnih podataka usled odsustva ili nedovoljne institucionalne kontrole. Sa druge strane, građani su zainteresovani za poboljšanje zaštite od kriminala i smanjenje straha od potencijalne viktimizacije što im se u ovom okviru nudi kao racionalno opravdanje za evidentan gubitak privatnosti, ličnih sloboda i prava. Stavovi građana o kategorijama bezbednost i privatnost i njihovom uravnotežavanju mogu dati neophodne smernice za regulisanje primene bezbednosnih tehnologija u datom kontekstu.
Cilj rada predstavlja sagledavanje stavova studenata Univerziteta u Beogradu (N=269) prema primeni bezbednosnih tehnologija i identifikovanje ključnih dimenzija stavova. Na osnovu relevantnih istraživanja pošlo se od pretpostavke o izdvajanju dimenzija bezbednost, privatnost, poverenje u državne institucije i zabrinutost zbog zloupotrebe bezbednosnih tehnologija. Za potrebe prikupljanja podataka korišćen je upitnik Prise Questionnaire on Security Technology and Privacy. Faktorskom analizom izdvojeno je osam faktora koji zajednički objašnjavaju 58% ukupne varijanse, sa najvećim zasićenjem na četiri faktora koji su označeni kao bezbednost, privatnost, poverenje i zloupotreba. Rezultati istraživanja podržavaju model tehnološkog pragmatizma u tumačenju odnosa bezbednosti i privatnosti. Otkrivene korelacije između faktora bezbednost i privatnost i faktora poverenje i zloupotreba ukazuju na spremnost studenata da žrtvuju svoju privatnost u funkciji unapređivanja bezbednosnog statusa i obrnuto.
Ključne reči: bezbednosne tehnologije, privatnost, kriminal, studenti, Srbija
Reference
Acquisti, A., & Grossklags, J. (2005). Privacy and rationality in individual decision making. Security and Privacy IEE, 3 (1), 26-33.
Bauman, Z. (2009). Fluidni život. Novi Sad: Mediterran publishing.
Beck, U. (2002). The terrorist threat: world risk society revisited. Theory, Culture and Society, 19 (4), 39-55.
Bowyer, K. W. (2004). Face recognition technology: security versus privacy. IEEE Technology and Society Magazine, 23 (1), 9–19.
Chandler, S. (2006). Collateral damage? The impact of national security crises on the fourth amendment protection against unreasonable searches. University of Pittsburg Law Review, 68 (1), 217-241.
Davis, D. W., & Silver, B. D. (2004). Civil liberties vs. security: public opinion in the context of the terrorist attacks on America. American Journal of Political Science, 48 (1), 28–46.
Directive 95/46/EC of the European Parliament and of the Council of 24 October 1995. on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, Official Journal L 281, 23/11/1995 P. 0031-0050. Retrieved November 16, 2012. from http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31995L0046:en:HTML
Dourish, P., & Anderson, K. (2006). Collective information practice: exploring privacy and security as social and cultural phenomena. Human-computer Interaction, 21 (1), 319-342.
FBI (2012). Integrated Automated Fingerprint Identification System. Retrieved November 16, 2012. from http://www.fbi.gov/about-us/cjis/fingerprints_biometrics/iafis/iafis
Hann, H., Hui, K., Lee, T., & Png, I. (2002). Online information privacy: measuring the cost-benefit trade-off. 23rd Annual International Conference on Information Systems. Barcelona, Spain, 2002., p. 1-10. Retrived January 20, 2013. from http://www.comp.nus.edu.sg/~ipng/research/privacy_icis.pdf
Jacobi, A., & Holst, M. (2007). Synthesis Report - Interview Meeting on Security Technology and Privacy. Vienna: PRISE.
Kovačević-Lepojević, M., Žunić-Pavlović, V. (2012). Stavovi studenata prema primeni biometrijske identifikacije u bezbednosne svrhe. U N. Glumbić, V. Vučinić (ur.), VI međunarodni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas (str. 159-163). Beograd: FASPER.
Klark, R. (2009). Kriminalitet u Americi. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet.
Lodge, J. (2007). Freedom, security and justice: the thin end of the wedge for biometrics? Ann Ist Super Sanita, 43 (1), 20-26.
Pavone, V., & Pereira, M. (2009). The privacy vs. security dilemma in a risk society: insights from the PRISE project on the public perception of new security technologies in Spain. In J. Čas (Ed.), Towards privacy enhancing security technologies – the next steps (pp. 109-127). Vienna: PRISE.
Pavone, V., & Esposti, S. D. (2012). Public assessment of new surveillance-oriented security technologies: beyond the trade-off between privacy and security. Public Understanding of Science, 21 (5), 1-16.
PRISE (2007). Questionnaire on Security technology and privacy. Vienna: PRISE
Svensen, L. (2008). Filozofija straha. Beograd: Geopoetika.
Šabić, R. (2012). Neophodno je obezbediti punu zaštitu ustavnih garancija o tajnosti komunikacija (Saopštenje poverenika, 2. novembar 2012.). Republika Srbija, Poverenik za informacije od javnog značaja. Pristupljeno 24. novembra 2012. sa http://www.poverenik.rs/sr/saopstenja/1480-neophodno-je-obezbediti-punu-zastitu-ustavnih-garancija-o-tajnosti-komunikacija.html