ПОЛОЖАЈ РУСИЈЕ У МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ И СТРАТЕШКЕ ОПЦИЈЕ СРБИЈЕ

  • Dušan Proroković Institut za međunarodnu politiku i privredu
Ključne reči: мултиполарност, равнотежа снага, Русија, Србија, стратешке опције, савремени међународни односи.

Sažetak


Ослањањем на реалистичке теорије међународних односа, уз коришћење метода анализе садржаја, синтезе и компарације, могуће је пратити и доказати феномен успостављања равнотеже снага у савременим међународним односима. Један од кључних чинилаца тог процеса свакако је Руска Федерација. Тежња ка редефинисању постхладноратовског међународног поретка и обликовање новог – мултиполарног и полицентричног, приметна је како у стратегијама Русије, тако и у наступима званичника и конкретном деловању. Несумњиво, Русија се позиционира као један од самосталних полова у новонастајућој структури светског политичког система, због чега је неопходно размотрити стратешке опције Републике Србије у том контексту.

Рад се састоји из пет делова. Уводни део посвећен је представљању оквира – методолошког и теоријског, као и кључних појмова. У другом делу објашњавају се структура светског политичког система и феномен равнотеже снага, док је у трећем то конкретно приказано кроз текуће (спољнополитичко) позиционирање Русије (утицај на трансформацију структуре светског политичког система и успостављање равнотеже снага). У четвртом делу анализирају се руско – српски односи, њихов квалитет и садржај, док су у петом делу размотрене стратешке опције Републике Србије. Временски оквир истраживања ограничен је на период од 2008. године и почетак глобалне финансијске – економске кризе до данас. За потребе истраживања коришћена је савремена политиколошка, безбедносна, економска, правна и историографска литература, затим примарни извори везани за одлуке међународних организација, институција Русије и Србије, као и изјаве званичника релевантне за тему овог рада.

Reference


Janković, Slobodan. 2022. „World Trends From 2022,“ Српска политичка мисао 77(3/2022): 179 – 200.


Jović – Lazić, Ana and Ivona Lađevac. 2018. „Odnosi Srbije i Rusije – uticaj na međunarodni položaj naše zemlje“, In Srbija i svet u 2017. godini, eds. Dušan Proroković, Vladimir Trapara, 173 – 195. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.


Комиссина, И. Н. и А. А. Куртов. 2006. Шанхайская организация сотрудничества“, In Россия в Азии: проблемы взаимодействия, ур. К. А. Кокарев, 251 – 316. Москва: Изд-во Российского института стратегических исследований.


Концепция внешней политики Российской Федерации. 2013. Москва: Президент Российской Федерации.


Концепция внешней политики Российской Федерации. 2015. Москва: Президент Российской Федерации.


Lo, Bobo. 2010. Russia, China and the United States: From Strategic Triangularism to the Post – modern Triangle. Bruxelles/Paris: Security Studies Center.


Милинчић, Љубинка. 2007. “Хладан туш у Минхену.“ НИН, бр. 2929, 15. фебруар 2007: 6 - 7.


Miršajmer, Džon. 2009. Tragedija politike velikih sila. Beograd: Udruženje za studije Sjedinjenih Država u Srbiji.


Muray, Donette and David Brown (Eds.). 2012. Multipolarity in the 21st Century: A New World Order. London: Routledge.


Nedić, Pavle and Marko Mandić. 2022. „Američko – rusko približavanje: (ne)moguć pravac za američku spoljnu politiku,“ Politika nacionalne bezbednosti XII(21), 2/2012: 139 – 157.


Ponomareva, Elena. 2020. Quo Vadis, Serbia?” Russia in Global Affairs 69(1): 158 - 179.


Proroković, Dušan. 2020. “Russian Vector in Serbian Politics: Impact and outcomes on regional relations”, In Security challenges and the place of the Balkans and Serbia in a changing World, eds. Ana Jović – Lazić, Alexis Troude, 196 - 211. Belgrade: Institute of International politics and economics – Faculty of Security Studies at the University of Belgrade.


Пророковић, Душан. 2018. Ера мултиполарности. Београд: Службени гласник.


Пророковић, Душан. 2022. „Моћан одговор Кине Западу – печат на крај доминације.Радио Спутник, 13.02.2022. Last access: August 30, 2022. https://rs.sputniknews.com/20220213/trazili-ste-gledajte-mocan-odgovor-kine-zapadu--pecat-na-kraj-dominacije-video-1134305423.html


Пророкович, Душан. 2022. „Конец эпохи.“ Известия, 14.03.2022. Last access: Sepetmeber 5, 2022. https://iz.ru/1303593/dushan-prorokovich/konetc-epokhi


Putin, Vladimir. 2017. „Predlagao sam Klintonu da Rusija uđe u NATO.“ Danas, 12.06.2017. Last access: September 1, 2022. https://www.danas.rs/svet/putin-predlagao-sam-klintonu-da-rusija-udje-u-nato/.


Putin, Wladimir. 2021. Offen sein, trotz der Vergangenheit.Zeit, 22.06.2021. Last access, September 3, 2022. https://www.zeit.de/politik/ausland/2021-06/ueberfall-auf-die-sowjetunion-1941-europa-russland-geschichte-wladimir-putin?utm_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F


Стратегија националне безбедности, 2019. Београд: Министарство одбране Републике Србије.


Суслов, Дмитрий. 2022. Выбор сделан? Балканы в контексте геополитического противостояния России и Запада“ излагање на конференцији „Балканы в свете актуального состояния отношений России и Запада“ организованој од стране Фонда Горчакова и Института за међународну политику и привреду у он – лајн формату 29.03.2022. године. Last access: September 3, 2022. https://www.youtube.com/watch?v=6SOZSgQKKJs&t=12452s (излагање проф. др Димитрија Суслова може се погледати у интервалу од 17:11 до 38:15).


Waltz, Keneth. 1979. Theory of International Relations. Reading: Addison – Wesley.


 

Objavljeno
2023/02/25
Broj časopisa
Rubrika
Članci