Uloga elita znanja u razvoju transgranične saradnje i kulture mira na Balkanu
Sažetak
Савремени Балкан још увек је простор недовршеног мира. Његова пацификација и развој зависе од бржег процеса регионализације и глобализације, али и промене стратегије транзиције и отварање према елитама знања као актерима привредног, друштвеног и културног развоја земаља овог региона. Досадашњи токови у евроинтеграцијским процесима претежно су интересима геостратешким диктирани, али не и развојним циљевима.
У раду се разматрају актери трансграничне сарадње на Балкану, са посебним освртом на улогу елите знања и нове дијаспоре у регионалном развоју и афирмацији културе мира на овом трусном геополитичком простору. У фокусу је проблематизација тезе о улози нове интелектуалне дијаспоре са Балкана, која је интегрални део глобалних транснационалних актера друштвених промена у савремености и чији когнитивни, иновативни и социјални капитал - кроз процес повратне мобилности (циркуларних миграција елита знања) може допринети бржем локалном, националном и регионалном развоју.
У прилогу се указује на висок креативно-иновациони потенцијал нове балканске дијаспоре, оличен у елитама знања, иноватора, менаџера, предузетника у свету а који новом мудром политиком номенклатура у региону може бити укључен у програм партнерства за локални, национални и регионални развој. То захтева редефинисање владајуће стратегије зависне модернизације и компрадорског управљања развојем и заснивање нове аутономне политике друштвеног развоја ослоњен на домаћу памет („наше а светско“) на интензивно унутаррегионално повезивање/интеграцију и реактуелизацију вредности лозинке „Балкан - балканским народима!“
Социолошка истраживања спроведена у последњих двадесетак година показају спорост у процесима прекограничне сарадње у региону, још увек висок степен размене са земљама изван региона, а идентитетска перцепција студентске популације фокусирана је на национални или европским вредностима, док је регионална запостављена. Време је за промену ових приоритета у идентфикацији које ће бити повезано и са реалним процесима прекограничне сарадње и јачања разумевања и културе мира на Балкану.
Reference
Волерстин, И., После либерализма, Службени гласник, Београд, 2005.
Гречић, В., Научна дијаспора, Институт за међународну привреду и политику, Београд 2010.
Гречић, В., Стваралачка интелигенција у расејању, Матица Српска, Нови Сад, 2019.
Група аутора, Глобални пробвлеми савремености, Московски државни институт за међународне односе, Москва 2010.
Захарие, Ф., Постамерички свет, Хеликс, Београд, 2009.
Ивковић, М., Социологија образовања, 1, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2003.
Митровић, Д., Креативност у покрету (глобализација, сеоба елита знања и нове колоније дијаспоре)“, Чигоја штампа, Београд, 2021.
Митровић, Љ., Балканска раскришћа и алтернативе, Центар за балканске студије, Ниш, 2006.
Митровић, Љ., Демографска обнова Србије – национално и развојно питање, (Огранак САНУ у Нишу и Центар за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу, 2022.)
Митровић, Љ., Социолошке маргиналије на савремене теме II, Прометеј Нови Сад 2022.
Монографије које је издао Институт/Центар за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу.
Сабрана дела Драгољуба Јовановића у 24 тома („Службени гласник“, Београд)
Стојановић, С., Хуманик, Социолошки преглед, бр. 3-4, Београд, 2000.
Хофбауер, Х., Критика миграција, Београд 2020.
