ЛЕГИТИМНОСТ КАО ФАКТОР ОГРАНИЧЕЊА ПОЛИТИЧКЕ КОРИСНОСТИ ВОЈНЕ МОЋИ

  • Милош Р. Миленковић Институт за стратегијска истраживања, Универзитет одбране у Београду https://orcid.org/0000-0003-1155-3797
  • Милинко С. Врачар Институт за стратегијска истраживања, Универзитет одбране у Београду https://orcid.org/0000-0002-2851-1043
Ključne reči: војна моћ, легитимност, јавно мњење, врста и карактер рата, паметна моћ

Sažetak


Сажетак

У постхладноратовском добу, прожетом снажним утицајима глобализације и информационе револуције, уочава се да војна моћ не успева да оствари политичке ефекте који се од ње очекују, или бар оне које је некада могла. Један од разлога зашто је то тако аутори проналазе у дефициту њене легитимности, која ће у раду бити разматрана из три угла. Најпре, легитимност ће бити сагледавана кроз однос јавног мњења према употреби силе, затим, кроз питање легалности употребе силе као изворa њене легитимности и, последње, кроз анализу врста и карактера рата. Ово питање добија на значају јер се сврха војне моћи огледа у њеној политичкој корисности. Разматрајући утицај питања легитимности на делотворност употребе силе, аутори долазе до закључка да успех држава у наметању сопствене воље противнику више није примарно заснован на њиховој војној моћи, бар не у мери како је то било раније, већ на њиховој одлучности и способности да војну моћ комбинују са другим врстама националне моћи.

Reference

РЕФЕРЕНЦЕ


Baylis, John, James Wirtz, Colin S. Gray, Eds. 2013. Strategy in the Contemporary World: An Introduction to Strategic Studies, 4th Edition. Oxford University Press.


Clark, Wesley K. 2001. „Waging Modern War, Kosovo and the Future of Conflict“. Public Affairs. New York


Felter, Joseph H. and Jacob N Shapiro. 2017, „Limiting Civilian Casualties as Part of a Winning Strategy: The Case of Courageous Restraint“. Daedalus, 146 (1): 44–58.


Fukujama, Frenisis. 2002. Kraj istorije i poslednji čovek, Podgorica: CID


Ganzer Danijel. 2019. Protivzakoniti ratovi: Kako zemlje NATO podrivaju Ujedinjene nacije. Beograd: Laguna


Gray, Colin S. 2005. „Haw Has War Changed Since the End of the Cold War?“, Parameters Sprng: 14-26.


Hybrid warfare [HW]: A new phenomenon in Europe‘s security environment.  2015. Jagello 2000 for NATO Information Centre in Prague


Kreveld, Martin van. 2010. Transformacija rata, Beograd: Službeni glasnik i Fakultet bezbednosti


Lasica, Daniel T. 2009. Strategic Implications of Hybrid War A Theory of Victory, Fort Leavenworth: US Command and General Staff College.


Lebovic, Jemes H. 2010. The Limits of U.S. Military Capability: Lessons from Vietnam and Iraq. The Johns Hopkins University Press


Levy, Yagil. 2010. „The Second Lebanon War: Examining Democratization of War Theory. Armed Forces and Society: Vol. 36, No. 5: 786-803.


McMahan, Jeff. 2009. Killing in War. Oxford: Clarendon Press


Milenković, Miloš R. 2019. „Prilog određenju političkih činilaca strateške kulture“, Vojno delo 71 (8): 52-72. doi:10.5937/vojdelo1908052M


Milenković, Miloš R., i Milinko Vračar. 2022. „Politička korisnost vojne moći u savremenim međunarodnim odnosima.Politička revija 71 (1): 157-175. doi: 10.22182/pr.7112022.8


Milenković, Miloš R., i Milovan Subotić. 2017. „Nasilni nedržavni akteri i pozicija Srbije.Srpska politička misao 57 (3): 55-70. doi: 10.22182/spm.5732017.3


Miršajmer, Džon. 2017. Tragedija politike velikih sila. Izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd: Čigoja štampa


Mitrović, Miroslav, i Nebojša Nikolić. 2022. Hibridni rat: doprinos definisanju koncepta, sadržaja i modela delovanja. Beograd: MC Odbrana


Naj, Džozef S. 2004. Paradoks američke moći: Zašto jedina svetska sila ne može sama. Beograd: BMG


Naj, Džozef S. 2012. Budućnost moći. Beograd: Arhipelag,


Povelja Organizacije Ujedinjenih nacija [UN Charter]. 1945. https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text


Reichborn-Kjennerud, Erik and Cullen Patric. 2016. „What is Hybrid Warfare?“. Policy Brief (1). Norwegian Institute of International Affairs


Stanar, Dragan. Ž. 2019. Pravedan rat – između apologije i obuzdavanja rata. Beograd: Bratoljublje


Stanar, Dragan. 2022. „Politička pobeda u ratu: oružane snage i sindrom ’izgubljene pobede’.“ Srpska politička misao 77 (3): 119-135. doi: 10.22182/spm.7732022.6


Starčević, Srđan, i Srđan Blagojević. 2017. „Kreveldov spor sa Klauzevicem – Da li je smisao rata politički?“ Srpska politička misao 56 (2): 117-134. doi: 10.22182/spm.5622017.7


Stojanović, Stanislav i Zoran Jeftić. 2014. „Savremeni svet i strategijska misao“. U: Sadržaj bezbednosnih izazova Srbije na početku 21. veka, Beograd: Inovacioni centar Fakulteta bezbednosti


Šar, Pol. 2020. Vojska bez vojnika: autonomno oružje i budućnost ratovanja. Beograd: Laguna


Volzer, Majkl. 2010. Pravedni i nepravedni ratovi: moralni argument sa istorijskim primerima. Beograd: Službeni glasnik


Vračar Milinko, Jovanka Šranović. 2018. „Transformacija rata na razmeđu 20. i 21. veka. Srpska politička misao 60 (2): 135-153 doi: 10.22182/spm.6022018.8


Vračar, Milinko i Vangel Milkovski. 2020. „Sveobuhvatna odbrana i strateška kultura kroz prizmu čoveka.Vojno delo 72 (4): 251-258. doi: 10.5937/vojdelo2004234V 


Vračar, Milinko S. 2019. „Fizionomija rata u postmoderni: Studija slučaja sirijskog oružanog sukoba.Međunarodni problemi LXXI (4): 447-475. doi: 10.2298/MEDJP1904447V


Warden, John. 1995. „The Enemy as a System“. Airpower Journal, Vol. IX, No. 1, Spring.


Wijk, Rob de. 2002. „The Limits of Military Power“. The Washington Quarterly (Winter)


Zaman, Rashed Uz. 2009. „Strategic Culture: A Cultural Understanding of War“. Comparative Strategy, 28:1. Routledge, Taylor & Francis Group

Objavljeno
2023/12/03
Rubrika
Članci