Украјинска криза и питање суверенитета и територијалног интегритета
Sažetak
Актуелни оружани сукоб између Русије и Украјине последица је њиховог вишедеценијског сложеног и компликованог односа на који су утицале Сједињене Амричке Државе и државе Западне Европе. Организовање референдума и потписивање декрета о присаједињењу Крима и Севастопоља Руској Федерацији, затим сукоби у Донбасу који су трајали до 2018. године битно су нарушили политичке релације ове две земље које су биле део Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) све до 1991. када стичу своју независност. Есклација континуирано лоших односа довела је до оружаног сукоба, али и до најзначајније политичке, економске и војне кризе чије је последице осетио цео свет.
Предмет истраживања овог рада јесте украјинска криза са освртом на суверенитет и територијални интегритет Украјине након одржаних референдума и придруживања четири регије (Доњецка, Луганске, Запорожја и Херсона) Руској Федерацији. Чланак има за циљ да укаже и истакне да кључни међународни актери који (ин)директно учествују у сукобу између Русије и Украјине имају различит приступ када је реч о суверенитету и територијалном интегритету Украјине, односно када је реч о суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије, заборављајући на поштовање начела суверене једнакости држава. Другим речима, од избијања оружаног сукоба у Украјини фебруара 2022. године сведоци смо да државе чланице међународне заједнице, водећи се сопственим националним интересима, могу заузети различити став поводом суверенитета и територијалног интегритета одређене државе, као последицу различито формулисаних политика.
Reference
Гајић Александар, Никола Рајић. „Геополитички оквир руске војне интервенције у Украјини,“ Политика националне безбедности, бр. 1/2022, 127-146.
Димитријевић Душко, Ивона Лађевац, Михајло Вучић. Предузете активности у УН око решавања питања Косова и Метохије, Међународни проблеми, бр. 4, 2012, 442–478.
Димитријевић Душко. Сецесија држава у доктрини и пракси међународног права, у зборнику радова Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице (ур. Кнежевић, Зоран, Чавошки, Коста,| Костић, Владимир), 2020, 53-82.
Марковић Ратко. Уставно право, Службени гласник Београд, 2016.
Милутиновић Милован, Зоран Калинић, Слободан Радуљ. „Сецесија израз права народа на самоопредељење“, Сварог, 9/ 2014, 20-48.
Настић Маја. „Непосредно учешће грађана у поступку промене устава“, у Ревизиона власт у Србији – процедурални аспекти уставних промена (ур. Шарчевић Един, Симовић Дарко), Фондација Центар за јавно право, Сарајево, 2017.
Николић Оливер. „Референдум (са посебним освртом на Швајцарску и Хрватску)“, Страни правни живот, бр. 1/2013, 13-26.
Петровић Драган, „Украјинска криза 2013-2015“, Култура полиса, год. XII, 2015, бр. 26, 219-236.
Петровић Драган, Рајко Буквић. Украјинска криза 2013-2019., Београд, Институт за међународну политику и привреду, 2019.
Станар Драган, "Стратешка одгворност оружаних снага при доношењу политичке одлуке о војној неутралности", Војно дело, Vol. 74, 4/2022, 40-51.
Станар Драган, Етика међународне политике, Добротољубље, Београд, 2021.
Станојевић Иван. „Безбедносна дилема у Украјини - друго читање Берија Посена“, Politeia, vol. 4, no. 8, 2014, 57-67.
Томић Т. Милош. Угрожавање националне безбедности сецесијом територија са расположивим природним ресурсима: случај Србије, Украјине и Шпаније, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Факултет Безбедности, 2022.
Foreign Ministry’s statement on the referendums in the DPR, LPR, Kherson and Zaporozhye regions 2023, https://mid.ru/en/foreign_policy/news/1831658/, last accessed 28 September 2023.
Hurst Hanum, The Advisory Opinion on Kosovo: An Opportunity Lost, or a Poisoned Chalice Refused?, Leiden Journal of International Law, No. 24, 2011, 155 – 161.
Kuzio Taras, Paul D'Anier. The Sources of Russia's Great Power Politics: Ukraine and the Challenge to the European Order, England, 2018.
Mills, Claire, Patrick Butchard. Implications of the Russian-backed referendums in Ukraine, House of Commons Library, Research Briefing, Nо. 9631, 2022.
Miloglav Hrvoje, Pasko Tomaš. Protivpravnost intervencije i aneksije u međunarodnom pravu: slučaj Krima. Paragraf, 2017, 159-190.
Stanar, Dragan. "Paramilitary Organizations and Private Military Companies in War: How to Restrain What You Do Not Control", in Patrick Mileham (ed.), Jus Post Bellum: Restraint, Stabilization and Peace, Brill Nijhoff, Leiden/Boston, 2020, 362-387.
The Kremlin. 2022. “Signing of documents recognising Donetsk and Lugansk People’s Republics.“ 15 August 2023. http://en.kremlin.ru/events/president/news/copy/67829
United Nations General Assembly [UNGA], RES/ES-11/4 (2022), Resolution ES-11/4 (2022) Adopted by the General Assembly at its 11th emergency special sess, on 12 October 2022.
Декларация о независимости Автономной Республики Крым и г.Севастополя 2014, 11. March 2014, https://web.archive.org/web/20140313100800/http://www.rada.crimea.ua/news/11_03_2014_1, last accessed 15 August 2023.
Сергей Смирнов. 2014. „Донецкая народная республика провозгласила себя суверенным государством.“ Ведомости, 12. мая https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2014/05/12/dnr-provozglasila-sebya-suverennym-gosudarstvom, last accessed 15 August 2023.
Указ Президента Российской Федерации о признанин Херсонской области, 29. сентября 2022.
Указ Президента Российской Федерации о признанин Запорожской области, 29. сентября 2022.
