НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА УЧЕШЋЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У МИРОВНИМ ОПЕРАЦИЈАМА

  • Slobodan Radojević Univerzitet odbrane, Vojna akademija
Ključne reči: Република Србија, Војска Србије, мировне операције, међународни односи, реализам, национални интереси.

Sažetak


Мировне операције (мултинационалне операције) су један од инструмената за решавање криза у свету и спречавање оружаних сукоба који угрожавају глобални мир и безбедност. У раду се наводи да је учешће Војске Србије у мисијама УН допринело очувању мира у свету и донело позитивне користи за земљу. Наиме, Војска Србије баштини традицију вишегодишњег учешћа у мировним операцијама УН и ЕУ. Најпре се у раду даје преглед најважнијих прекретница доприноса Републике Србије мировним операцијама, фокусирајући се на важну улогу коју одбрамбена и спољна политика имају у националном развоју и међународној сарадњи. Након тога следи представљање националног законодавства које регулише учешће Војске Србије у мировним операцијама. Стога су мировне операције препознате као вид мултилатералног механизма за остваривање сарадње Републике Србије и УН/ЕУ и допринос изградњи поверења и позиције поузданог партнера у међународним односима. Теорија међународних односа која објашњава такве поступке држава је реализам. У складу са реалистичком школом мишљења, државни национални интереси за учешће у мировним операцијама су питања војне безбедности, национални и стратешки интереси, надаље економски интереси, као и повећање кредибилитета и моћи државе у међународним односима.

Полазећи од тога да је глобална безбедност свеобухватна и недељива, државе су још више заинтересоване за учешће у мировним операцијама и то виде као своје националне интересе и елемент спољне и безбедносне политике. Ово је полазна претпоставка на којој аутори заснивају своју анализу изнету у раду.

На тај начин Република Србија је препознала и могућност ангажовања снага и капацитета Војске Србије у мултинационалним операцијама у изградњи поверења и позиције поузданог партнера у међународним односима. Схватање да је глобална безбедност једна и недељива је полазна основа за допринос Републике Србије очувању мира и стабилности у региону и свету и активан утицај на актере међународних односа да се важна међународна питања решавају ненасилним путем. Из анализе коју су аутори спровели може се закључити да слањем трупа у мировне операције у иностранству Република Србија: показује спремност и пре свега способност да допринесе очувању међународне безбедности и стабилности; пројектује позитивну слику земље као одговорне нације спремне да делује у интересу светског мира; повећава утицај земље не само у систему УН и ЕУ, већ и у земљи домаћину и региону у коме је ангажована – укључујући промоцију економских интереса. На тај начин мировне операције постају одраз кредибилитета државе и елемент спољне политике државе у међународним односима.

Учешће Србије у мировним операцијама има стратешки значај на више начина. Као прво аутори истичу посвећеност земље међународној и регионалној стабилности и безбедности, што може помоћи у спречавању ширења сукоба и кризе ван њених граница. Надаље, аутори истичу да учешће Србије шаље сигнал да је посвећена придржавању међународних норми и стандарда и може помоћи у изградњи поверења у суседним земљама и међународним односима у целини. Аутори као посебну и додатну вредност истичу да учешће Републике Србије у мировним операцијама може да обезбеди драгоцено искуство и обуку њених оружаних снага, унапређујући њихове вештине и професионализам, што може допринети укупним одбрамбеним способностима земље. Ово је посебно важно с обзиром на тежњу Републике Србије да се придружи ЕУ, у којој се све више наглашава значај јаких одбрамбених и безбедносних снага и капацитета.

Reference

Blagojević, Veljko, 2022. “Strateško promišljanje vojne neutralnosti Srbije: mogućnosti, izazovi i rizici.” Srpska politička misao posebno izdanje 2022: 123-146. doi: 10.22182/spm.specijal2022.5

Chun, Kwang Ho, and Eugene Lee, 2016. “Serbian Accession to the EU and CSDP Engagement: Crisis Management in Reworking.” The Journal of Eurasian Studies 13(1): 213-232. doi: 10.31203/aepa.2016.13.1.011.

Constitution of The Republic of Serbia, “Official Gazette of the Republic of Serbia”, No. 98/06.

Cronin, Bruce, 2010. “Security Regimes: Collective Security and Security Communities.” Oxford Research Encyclopedia of International Studies. doi: 10.1093/acrefore/9780190846626.013.296.

Defense Strategy of the Republic of Serbia, “Official Gazette of the Republic of Serbia”, No. 94/19.

Findlay, Trevor. 1996. The new peacekeeping and the new peacekeepers. In Challenges for the New Peacekeepers, ed. Trevor Findlay, 1-31. Oxford: Oxford University Press.

Hutabarat, Leonard F. 2014. “Indonesian Participation in the UN peacekeeping as an Instrument of Foreign policy: Challenges and Opportunities.” Jurnal Global dan Strategis (Global & Strategis), 8 (2): 183-199. ISSN 1907 9729.

Ignjatijević, Marija. 2018. The importance of building interoperability of Serbian Armed Forces for participation in multinational operations. Belgrade: Belgrade Centre for Security Policy.

Ishizuka, Katsumi. 2003. “Peacekeeping and National Interests: Positive Factors Influencing Potential Contributing States.” Kyoei University Repository (2003): 1-40.

Jukić, Jadranko K., Rade V. Slavković, and Aleksandar D. Dumić, 2017. “Impact of the geopolitical environment on the execution of the UNIFIL multinational operation in Lebanon.” Vojno delo. 69(3): 28-42.

Law on Defense, Accsessed 10 March 2022.
https://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/zakoni/Law%20on%20Defense.pdf.

Law on the Serbian Armed Forces, “Official Gazette of the Republic of Serbia”, No. 116/07 and 88/09 and in the “Official Military Gazette”, No. 34/07 and 31/09. Accsessed 10 March 2022. https://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/zakoni/Law%20on%20the%20SAF.pdf

Law on Participation of the Serbian Armed Forces and Other Defense Forces in Multinational Operations outside the Borders of the Republic of Serbia, “Official Gazette of the Republic of Serbia”, No. 88/09

Meiske, Maline, and Andrea Ruggeri. 2017. “Peacekeeping as a Tool of Foreign Policy.” In Oxford Research Encyclopedia of Politics. Oxford: Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/acrefore/9780190228637.013.462

Milošević, Marko. 2014. “Serbian civilian capacities for peace operations: untapped potential.” Journal of Regional Security. 9(2): 165-183.

Multinational operations, Multinacionalne operacije. Accsessed 23 November 2022. http://www.mnop.mod.gov.rs/

National Action Plan for the Implementation of UN Security Council Resolution 1325 – Women, Peace and Security in the Republic of Serbia (2017–2020), Accsessed 18 May 2023. http://1325naps.peacewomen.org/wp-content/uploads/2020/12/Serbia_NAP-1.pdf.

Parliamentary assembly of BiH, Procedura upućivanja pripadnika oružanih snaga u misije u inozemstvu, komparativni pregled, 2011. Accsessed 22 November 2022.
https://www.parlament.ba/Publication/Read/3957?title=procedura-upucivanja-pripadnika-oruzanih-snaga-u-misije-u-inozemstvu-&pageId=0.

Peacekeeping Operations Centre, Serbian Armed Forces. Accessed 11 November 2022. https://www.vs.rs/en/units/serbian-armed-forces/general-staff/operations-department-j3/peacekeeping-operations-centre.

Peacekeeping Operations Centre, Serbian Armed Forces. 2023. Presentation by LtCol Marko Marjanović, 24/11/2023.

Pugh, Michael. 2004. “Peacekeeping and critical theory.” International peacekeeping 11(1): 39-58. doi: 10.1080/1353331042000228445

Simić, Dragan R., 2002. Nauka o bezbednosti: savremeni pristupi bezbednosti, Belgrade: Official Gazette of the Federal Republic of Yugoslavia and the Faculty of Political Sciences

Slobodan Radojević, Svetislav Šoškić, & Goran Radić, 2017. “Analysis of Serbian military riverine units capability for participation in the United Nations peacekeeping operations.” TransNav: International Journal on Marine Navigation and Safety of Sea Transportation 11(2): 371-376.

Songying, Fang, Xiaojun Li, and Fanglu Sun. (2018). “China’s Evolving Motivations and Goals in UN Peacekeeping Participation.” International Journal: Canada's Journal of Global Policy Analysis. 73(3): 464–473. doi: 10.1177/0020702018795898.

Szilvágyi, Tibor, 2020. “Serbia’s Military Neutrality and What Is Behind It.” National Security Review. Issue 1: 100-128.

UN Peacekeeping, Accsessed 10 June 2022. https://serbia.un.org/en/135770-united-nations-thanks-serbia-its-contribution-peacekeeping.

United Nations Peacekeeping Operations – Principles and Guidelines. 2008. The Department of Peacekeeping Operations and the Department of Field Support

Ministry of Defence, 26.09.2015. Visiting Serbian peacekeepers in the UNIFIL mission in South Lebanon, Accsessed 25 May 2022. https://www.mod.gov.rs/eng/8772/u-poseti-srpskim-mirovnjacima-u-misiji-unifil-na-jugu-libana-8772.

Ministry of Defence. 17.11.2022. Ceremony to mark Peacekeeping Operations Centre Day and 20th anniversary of Serbian Armed Forces’ participation in multinational operations, Accsessed 13 November 2023. https://www.mod.gov.rs/eng/19451/obelezen-dan-centra-za-mirovne-operacije-i-20-godina-ucesca-vojske-srbije-u-multinacionalnim-operacijama19451

Žižić-Borjanović Slavica, and Ljiljana Vučković-Dekić, 2009. “An act of humanity.” Vojnosanitetski pregled. 66(3): 253-254.

Zotović, Mileva, 2018. “The second mission of the Serbian Armed Forces: Genesis, characteristics and media treatment.” Vojno delo 70(1): 63-77. doi: 10.5937/vojdelo1801063Z
Objavljeno
2024/02/06
Rubrika
Članci