ПОПИС 2022 – СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ ПРЕМА НАЦИОНАЛНОЈ ПРИПАДНОСТИ

Sažetak

Етнодемографска и етностатистичка проучавања становништва Србије према националној припадности заснивају се на пописима као најважнијим, званичним изворима података, који се одржавају сваких десет година и пружају информације о демографском кретању, броју и карактеристикама свих етничких заједница у Србији, али и базу података за доношење неопходних мера популационе, социјалне, економске, мањинске и других државних политика, значајних за стабилан, равномеран и просперитетан развитак земље. У раду је истакнуто деловање различитих фактора на национално декларисање, као и флотантност овог обележја које је, иначе, фигурирало у свим пописима, а чија субјективност је утицала на велике осцилације у бројности појединих етничких заједница, као и на поузданост и могућност компарације пописних резултата.  На промене у популационој динамици свих, а посебно неких националности битан утицај имала је и промењена пописна методологија, критеријуми, класификације и дефиниције, првенствено као резултат политичких одлука и друштвених околности. У раду се анализира национални састав становништва Србије (без Косова и Метохије) према подацима последњег пописа из 2022. године, као и значајне демографске промене које су се десиле у периоду између два пописа (2011-2022), уз сагледавање сличности и разлика између региона Србије. У фокусу истаживања су најважнији фактори који су утицали на промену етничке структуре, као што су разлике у стопама природног прираштаја и миграционог салда према националности, али и етничка алтернација под утицајем бројних недемографских, и то политичких, социјалних, религијских, психолошких и других чинилаца. Различита популациона динамика етничких заједница детерминисала је правац и интензитет промена националног састава становништва, као и процес етничке хомогенизације или дисперзивности појединих националности, што је свеукупно креирало и мењало етничку слику Србије.