КОНЦЕПТУАЛНО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР АНАЛИЗЕ АЛБАНСКИХ ЈАВНИХ ДИСКУРСА О СРПСКИМ САКРАЛНИМ СПОМЕНИЦИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Sažetak
Циљ овог рада је представљање концептуално-методолошког оквира анализе албанских јавних дискурса о српском сакралном споменичком наслеђу на Косову и Метохији. Полазећи од идеје о идентитетском кодирању ових дискурса, истраживање је, с једне стране, усмерено на разматрање конструисања такозваног „косовског идентитета” као компоненте „националне, државне политике”, односно брендирања такозване косовске државе/нације. Други истраживачки фокус рада представља деконструисање културно-историјских ознака српског идентитета, отелотвореног у најзначајнијим српским сакралним споменицима на Косову и Метохији. За потребе анализе, адаптиран је аналитички модел конструисања дискурса националног идентитета, настао у оквиру дискурзивно-историјског приступа критичкој анализи дискурса. Кључни теоријски концепт стратегије својеврсна је синтеза категорија стратегија из поменутог модела и неких категорија стратегија политичког дискурса, операционализованих у аналитичке алатке нашег истраживања. Коришћена методологија пружила је могућност конкретних увида у то каквим глобалним дискурзивним и језичким стратегијама и аргументативним схемама, и у којим релевантним контекстима јавни албански дискурси о српским сакралним споменицима на Косову и Метохији остварују своје конструкционе ефекте везане за такозвани „косовски идентитет”, односно оне деконструишуће везане за српски идентитет. Главни допринос рада састоји се у пружању референтног оквира за концептуално и аналитичко повезивање дискурса о културном наслеђу и идентитетских дискурса, у контексту одређене политичке агенде. Реч је о контексту албанске политике негирања српског идентитета на Косову и Метохији, односно присвајања српског културног наслеђа, са циљем идентитетског утемељења псеудодржавне творевине Косово. Операционализацијом концепта стратегије за анализу дискурса о културном наслеђу, понуђен је аналитички модел којим се, полазећи од текстуалне, језичке и аргументативне анализе, разоткривају манипулативни механизми за дискурзивно остваривање политичких циљева, пре свега у области идентитетске политике.
Reference
Apaydin, Veysel. 2020. “The interlinkage of cultural memory, heritage and discourses of construction, transformation and destruction.” In Critical Perspectives on Cultural Memory and Heritage: Construction, Transformation and Destruction, еd. Veysel Apaydin, 13–29. London: UCL Press.
Božić Marojević, Milica. 2016. „Rat sećanja – (zlo)upotrebe disonantnog nasleđa u političke svrhe.” Kultura 152: 155–170. DOI: 10.5937/kultura1652155B.
Calu, Marius-Ionut. 2020. Kosovo Divided: Ethnicity, Nationalism and the Struggle for a State. London: I.B. Tauris.
Defreese, Michelle. 2009. “Kosovo: cultural heritage in conflict.” Journal of Conflict Archaeology 1 (5): 257–270. Oxfordshire: Taylor & Francis Ltd.
Dinnie, Keith. 2008. Nation Branding: Concepts, Issues, Practice. Oxford, Burlington: Butterworth-Heinemann, Elsevier Ltd.
Internet Encyclopedia of Philosophy. n.d. “Fallacies.” Internet Encyclopedia of Philosophy. Last accessed 24. July 2024. https://iep.utm.edu/fallacy/.
Filozofijagsm. n.d. „Greške dokaza i zaključka.” Filozofijagsm. Poslednji pristup 24. jul 2024. https://filozofijagsm.wordpress.com/wp-content/uploads/2021/05/greske-dokaza-i-zakljucka.pdf.
Fairclough, Isabella, and Norman Fairclough. 2012. Political discourse analysis: a method for advanced students. London: Routledge.
Foresman, Galen. 2019. “Moralistic Fallacy.” In Bad Arguments: 100 of the Most Important Fallacies in Western Philosophy, eds. Robert Arp, Steven Barbone and Michael Bruce. New Jersey: Wiley Blackwell: Hoboken
Hisari, Lorika, and Kalliopi Fouseki. 2020. “Post-War Cultural Heritage Preservation in Kosovo: Rethinking the Implementation of Ahtisaari Plan Annex V.” Heritage 3 (1): 98–115. DOI: 10.3390/heritage3010006.
Kropiak, Katarzyna. 2018. “The Politics of Nation – Building in Kosovo after 2008.” Studia Środkowoeuropejskie i Bałkanistyczne Wydania Czasopisma. Tom XXVI: 135–150. DOI: 10.4467/2543733XSSB.17.029.8327.
Kudryashova, Irina V., and Elena Yu Meleshkina. 2021. “Kosovo: Secession as a Nation-building Project.” Outlines of global transformations: politics, economics, law 14 (1): 228–249. DOI: 10.23932/2542-0240-2021-14-1-12.
Logically fallacious. n.d. “Appeal to Consequences.” Logically fallacious. Last accessed 24. July 2024. https://www.logicallyfallacious.com/logicalfallacies/Appeal-to-Consequences.
Milanov, Emil. 2024. “Cultural memory as corection of history.” In History and cultural memory, eds. Jovan Janjić and Milena Pešić, 285–306. Belgrade: Institute for Political studies.
Morel, Anne-Françoise. 2013. “Identity and Conflict: Cultural Heritage, Reconstruction and National Identity in Kosovo.” Architecture_media_politics_society 1 (3): 1–20. DOI: 10.14324/111.444.amps.2013v3i1.000 launch.
Novčić, M. Branka. 2015. „Razvoj modela brendiranja nacije.” Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet organizacionih nauka.
Novčić, Branka, i Velimir Štavljanin. 2015. „Brendiranje nacije: Analiza brend identiteta Srbije.” Marketing 46 (4): 263–276.
Pasamitros, Nikolaos. 2017. “Cultural Heritage: Contested Perspectives and Strategies in Kosovo.” In State-Building in Post-Independence Kosovo: Policy Challenges and Societal Considerations, eds. Ioannis Armakolas, Agon Demjaha, Arolda Elbasani, Stephanie Schwandner-Sievers, Elton Skendaj and Nikolaos Tzifakis, 291–310. Prishtina: Kosovo Open Society Foundation.
Pavličić Šarić, Jelena. 2023. „Imeđu negacije i aproprijacije: kulturno nasleđe drugih u savremenoj albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji.” U Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji I, ur. Zoran Knežević i Dragan Vojvodić, 175–206. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Pešić, Milena. 2012a. „Nacionalni identitet u diskurzivnoj praksi: jedno promišljanje u multidisciplinarnom ključu.” Politička revija 32 (2): 1–26. DOI: 10.22182/pr.3222012.1.
Pešić, Milena. 2012b. „Nacionalni identitet: između kontinuiteta i promenljivosti.” Srpska politička misao 37 (3): 103–132. DOI: 10.22182/spm.3732012.5.
Pešić, Milena. 2020. „Razvoj pojma diskursa kao instrumenta kritičke društvene analize.” Sociološki pregled 54 (4): 1260–1278. DOI: 10.5937/socpreg54-29402.
Pešić, Milena. 2023. „Nacionalni identitet iz optike njegovog diskurzivnog konstruisanja.” Nacionalni interes 46 (3): 23–46. DOI: 10.5937/nint46-47584.
Pešić, Milena. 2024. „Politički diskurs u istraživačkoj optici njegovih savremenih kritičkih studija.” Srpska politička misao 84 (2): 7–38. DOI: 10.5937/spm84-49031.
Reisigl, Martin 2018. “The Discourse-Historical approach.” In The Routledge Handbook of Critical Discourse Studies, eds. John Flowerdew and John E. Richardson, 44–59. Oxon and New York: Routledge.
Reisigl, Martin, and Ruth Wodak. 2008. “The discourse-historical approach (DHA).” In Methods for Critical Discourse Analysis, eds. Ruth Wodak and Michael Meyer, 87–121. London: Sage.
Rigney, Аnn. 2018. “Remembrance as remaking: memories of the nation revisited.” Nations and Nationalism 24 (2): 240–257. DOI: 10.1111/nana.12388.
Rodenberg, Jeroen, and Pieter Wagenaar. 2018. “Cultural Contestation: Heritage, Identity and the Role of Government.” In Cultural Contestation. Palgrave Studies in Cultural Heritage and Conflict, eds. Jeroen Rodenberg and Pieter Wagenaar, 1–10. Palgrave Macmillan, Cham.
Rufer, Mario. 2012. “Politics of Memory.” InterAmerican Wiki: Terms - Concepts - Critical Perspectives. Last accessed 25. July 2024. /einrichtungen/cias/wiki/p/politics-of-memory.xml.
Sahib, Hassan. 2020. “The Nation Branding Dimensions, Perspectives & Elements.” Istanbul 1–5. Last accessed 01. September 2024. https://www.researchgate.net/publication/343212314_The_Nation_Branding_Dimensions_Perspectives_Elements.
Smith, Laurajane. 2006. Uses of Heritage. Abingdon and New York: Routledge.
Stojadinović, Miša. 2012. Potraga za identitetom. Beograd: Institut za političke studije.
Surlić, Stefan. 2017. “Constitutional Design and Cultural Cleavage: UNESCO and the Struggle for Cultural Heritage in Kosovo in Kosovo.” Croatian Political Science Review 54 (4): 109–125.
Surlić, Stefan, i Igor Novaković. 2020. Srpska kulturna i verska baština na Kosovu od Ahtisarijevih zaštićenih zona do finalnog statusa. Beograd: Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj.
Surlić, Stefan, and Igor Novaković. 2021. “Reframing Ahtisaari provisions: the issue of cultural and religious heritage and final post conflict settlement between Belgrade and Pristina.” Srpska politička misao 72 (2): 11–40. DOI: 10.22182/spm.7222021.1.
Tomić, Marko i Miloš Živković. 2023. „Falsifikovanje podataka, krivotvorenje identiteta i marginalizacija srpske srednjovekovne baštine na Kosovu i Metohiji.” U Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji I ,ur. Zoran Knežević i Dragan Vojvodić, 355 –424. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Vankovska, Bilijana. 2013. “(Im)possibility of reconciliation in the Balkans.” PECOB. Last accessed 02. September 2024. https://www.pecob.net/Impossibility-reconciliation-Balkans.
Van Dijk, Teun. A. 1992. “Discourse and the denial of racism.” Discourse and Society 3 (1): 87–118. DOI: 10.1177/0957926592003001005.
Wodak, Ruth. 2001. “The discourse-historical approach.” In Methods of Critical Discourse Analysis, еds. Ruth Wodak and Michael Meyer, 63–94. London: Sage Publications.
Wodak, Ruth. 2015. The Politics of Fear. London: Sage publications Ltd.
Wodak, Ruth, Rudolf de Cillia, Martin Reisigl, and Karin Liebhart [Wodak еt аl.] 2009. The Discursive construction of national identity. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Wodak, Ruth, and Markus Rheindorf. 2022. Identity, Politics, Past and Present. Exeter: University of Exeter Press.
Wu, Zongjie, and Hou Song. 2015. “Heritage and Discourse.” In The Palgrave Handbook of Contemporary Heritage Research, eds. Emma Waterton and Sean Watson, 37–51. London: Palgrave Macmillan.