ИСТОРИЈАТ НАСТАНКА И РАЗВОЈА ПОЛИТИЧКИ МОТИВИСАНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА - ПОЛИТИЧКИХ ДЕЛИКАТА
Sažetak
Имајући у виду геополитичка дешавања у првој деценији XXI века, мигрантску кризу, оружане сукобе у Украјини и појасу Газе, Север Африке и политичке промене и сукобе на Западу, политички мотивисане насилне протесте у Србији током 2022, 2023 и 2024. године, политички мотивисана кривична дела – политички деликти као запостављена и заборављена категорија добијају на значају. Јавни наступи, радње и понашања одређених социјалних или политичких група или појединаца којима се не поштују и крше опште друштвене норме, владајући политички систем, уставни поредак или званична идеологија и религија, позива на насилне промене политичког система, одувек су изазивала одређену реакцију владајућих елита преко кривичног законодавства и државног система. Реакција владајућих елита на ове појаве кроз историју била је осуђујућа и најчешће је доводила до опште стигматизације и најстрожег санкционисања. Кроз историју, како пре настанка, тако и након стварања државе као друштвене творевине, сва уређена друштва, сматрала су оваква понашања друштвено опасним и штетним, због чега су била осуђивана и инкриминисана у прописима. Опасност политичких деликата, кроз историју, усмерених против владајућих структура, друштвеног и религијског система, приказивала се у односу на постојећу религијску и друштвену заједницу, као и на основне вредности на којима је она била успостављена, а тиме и на појединачне чланове тих заједница и друштвених класа и политичких елита, које успостављају, прописују, штите и деле те вредности. У складу са изнетим, недвосмислено је да се развија и изграђује друштвена реакција, која се испољавала у разним временским периодима у историји, као и појавним облицима и различитим степенима интензитета – преко неодобравања до формалне опште осуде и санкционисања. Посматрано кроз ране историјске епохе, развој кривичноправне заштите религијских и друштвених вредности друштва, а касније и државе као друштвене творевине, поред свих уочених аномалија поступања владајућих елита, ипак је неоспорно показао како се друштвена и политичка репресија, некада и религиозно и идеолошки обојена, коначно ипак политика подредила праву. Једна од најважнијих тековина европске правне културе и мисли преко хуманизма и ренесансе, до најновијих времена, је и успостављање појма и правног института политичког деликта као привилегованог деликта – кривичног дела уређеног законом, као опште и правне културе, и поред тога што се и у демократским државама ограничио углавном на вербалне политичке радње, док су остали политички мотивисана кривична дела, као појавни облици тероризма и екстремизма, измештена из ове структуре крајем XX века.
Reference
Business Dictionary n.d. Last accessed 28. August 2024. http://www.businessdictionary.com/definition/policies-and-procedures.html.
Đorđević, Nenad. 1980. Međunarodni terorizam. Beograd: Jugoštampa.
Matić, Goran, Hatidža Beriša i Milenko Dželetović. 2017. ,,Politički delikti.” U Policija i pravosudni organi kao garanti slobode i bezbednosti u pravnoj državi, ur. Biljana Simeunović Patić, 455–470. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu i Fondacija ,,Hans Zajdel”.
Matić, Goran. n.d. ,,Politička koordinacija bezbednosnog sektora – priručnik.” Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu podataka. Poslednji pristup: 15.08.2024. https://nsa.gov.rs/extfile/sr/4323/Politicka_koordinacija_bezb_sektora.pdf.
Milosavljević, Slavomir i Ivan Radosavljević 2008. Osnovi metodologije političkih nauka – 4. izdanje. Beograd: Službeni glasnik.
Ustav Republike Srbije. „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 98/2006 i 115/2021, amandmani I-XXIX 16/2022.