НИЧЕОВА ПОЛИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА КАО ДУХОВНИ ОДГОВОР НА СТРЕМЉЕЊА МОДЕРНОСТИ

Sažetak

Централна тема овог рада је скривена теза Ничеове филозофске поеме „Тако је говорио Заратустра”, којој се приступа из аспекта, не само њене неупитне филозофске и књижевне вредности, већ и проучавајући шифроване елементе који говоре о будућности политичке позорнице, као и о његовим упутствима за исту. Ниче можда није желео да га сви разумеју и воле, али је онима који су имали слуха за његову мисао, оставио смернице за будућност какву је он сматрао светлом, а која се темељи на његовој основној појмовности превредновања свих вредности, и у том смислу је апсолутно (над)политички обојена. Његов нихилизам овом приликом је уступио месту светлу наде, коју је у том погледу појмовности делио са Хегелом, а који кроз своју личну метафору такође говори о доласку новог система, и предиспозицијама за ничеанског натчовека. Управо из тог разлога, основни део рада биће посвећен његовом поређењу са Хегелом, те Хегеловим посматрањем историјске позорнице као светла историјске стварности у којој се, као под рефлекторима, испољава светско-историјски дух, који је за Ничеа нико други до сам натчовек, а који на свом путу остварења мора пронаћи начин да превазиђе три аспекта испољавања духа, и да на тај начин потврди себе кроз самопревазилажење, и аутоматски, како би то Хегел изразио, негацијом поларитета дође до сопствене самопотврде кроз време. Она потом постаје и потврда историјске стварности и друштва као таквог. Одлука натчовека (п)остаје одлука целине, која проналази свој начин да се, као таква, транскрибује и испољи кроз време.