KULTURA KORIŠĆENJA SLOBODNOG VREMENA
Sažetak
Čovek kao društveno biće konstantno se mora menjati kroz usvajanje i kreiranje novih tekovina savremene civilizacije. Da bi to uopšte bilo moguće, pojedinac mora svoje slobodno vreme organizovati tako da ono bude u funkciji njegovog permanentnog razvoja.
U ovom radu autor je analizom relevantne literature ustanovio da je uloga pojedinca tokom slobodnog vremena u današnjem društvu uglavnom svedena na ulogu potrošača. Ustanovljeno je da se eminentni stručnjaci slažu sa činjenicom da potreba za razvijanjem i ostvarivanjem ličnosti putem kreativnog izražavanja, kroz aktivno učestvovanje u porodičnim društvenim, sportskim i drugim aktivnostima, sve manje ima mogućnost za ispoljavanje i razvoj. Masovna potrošačka kultura na sav glas promoviše, potrošnju šunda i kiča, čime se ispoljava dominacija predmeta u vrednosnim orjentacijama, a istinske kulturne vrednosti zauzimaju sve niže mesto. Slobodno vreme, kao jedan do ključnih činilaca razvoja mladih, mora biti u funkciji osposobljavanja ličnosti za kritičko sagledavanje kulturnih vrednosti, ali i za vlastitu konzumaciji, participaciju i stvaralaštvo u sferi kulture.
Reference
Benedict, R. (2005). Patterns of culture; with a foreword by Louise Lamphere and a preface by Margaret Mead [Electronic version]. Boston: Mariner Book. (Orginal work published 1934)
Božilović, N. (2010). Kontekst kulture - kritika primitivnog uma. Filozofija i društvo, br. 21(2), str. 71-95.
Božović, R. (1975). Iskušenje slobodnog vremena. Novi Beograd: Predsedništvo Konferencije Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.
Božović, R. (1991). Kultura potreba. Beograd: Naučna knjiga.
Branković, D. (2009). Kultura i slobodno vreme. U zborniku Naučna i duhovna utemeljenost društvenih reformi (str. 497-508). Banja Luka: Filozofski fakultet.
Grandić, R. i Letić, M. (2009). Životni stilovi slobodnog vremena mladih u Srbiji. Pedagoška stvarnost, br. 55(5-6), str. 468-478. Preuzeto 21.2.2013, sa sajta http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0553-4569/2009/0553-45690906468G.pdf
Krivokapić, N. (2008). Slobodno vreme i masovna potrošačka kultura [Elektronska verzija]. Sociološka luča, br. 2(1), str. 62-79.
Markuze, H. (1989). Čovjek jedne dimenzije. Sarajevo: Svjetlost.
Martinić, T. (1977). Slobodno vrijeme i suvremeno društvo, Zagreb: Informator.
Mikanović, B. (2010). Pedagoški aspekti slobodnog vremena. Radovi, br. 13, str. 163-177.
Moreno, E. (1979). Duh vremena. Beograd: Kultura.
Petrović, J., i Zotović, M. (2010). Isti ili drugačiji - slobodno vreme mladih u Vojvodini i u svetu. Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. (130), str. 73-88. Preuzeto 18.2.2013, sa sajta http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5732/2010/0352-57321030073P.pdf
Polić, R. (2003). Odgoj i dokolica [Elektronska verzija]. Metodički ogledi, br. 2 (18), str. 25-37.
Poštrak, M. (2007). Kvalitet života u slobodno vreme - doprinos sprečavanju prestupničkog ponašanja mladih. Socijalna misao, br. 14(4), str. 119-138. Preuzeto 20.2.2013, sa sajta http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-401X/2007/0354-401X0704119P.pdf
Stepanović, I., Videnović, M. i Plut, D. (2009). Obrasci ponašanja mladih tokom slobodnog vremena [Elektronska verzija]. Sociologija, br. 51(3), str. 247-261.
Todorović, A. (1978). Metodologija istraživanja slobodnog vremena. Beograd: Savremena administracija.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).