TEMELJI ASPEKTA ZDRAVSTVENE NEGE I DVESTA GODINA OD ROĐENJA FLORENCE NIGHTINGALE (1820 –1910)

Sažetak

Nega bolesnika se prožima kroz istoriju i datira još od postanka čovečanstva pa do danas. Spominje se u crkvenim knjigama i drugim spisima, ali ne kao veština ili nauka, već kao delatnost koja je bila rezervisana za monaštvo, kao i za žene, tj. majke i časne sestre. Nega je prvo bila delatnost, pa veština, da bi krajem dvadesetog veka postala naučna disciplina. Florens Najtingejl (engl. Florence Nightinglae) zasigurno je jedna od najznačajnih žena u istoriji sestrinstva, medicine, pa i društva uopšte, jer sa njom počinje razvoj sestrinske profesije koja ima kontinuitet do današnjih dana. Rođena je u Firenci 12. maja 1820. godine, a preminula je u Londonu 13. avgusta 1910. godine. Baveći se sestrinskim pozivom, Florens Najtingejl je ujedno bila negovateljica, organizator, istraživač, statističar, reformator, pisac i učitelj. Reformisala je sestrinstvo i javno zdravlje. Godine 1860. osnovala je školu za medicinske sestre u bolnici Svetog Tome i vodila je računa o svakoj štićenici. Uprkos svim preprekama na koje je nailazila, kao i nezavidnim položajem žena koji je vladao u XIX veku, učinila je ogromne korake koji su kontekst tog poziva zauvek promenili. Imala je presudan uticaj na švajcarskog filantropa Anri Dinana (engl. Henry Dunant,1828-1910), koji je nakon toga osnovao Crveni krst. Svetsko udruženje medicinskih sestara je 1867. godine njen rođendan proglasilo službenim „Danom medicinskih sestara“. Ona je prva žena kojoj je dodeljen Orden vrline. Kralj Edvard joj je uručio počasno priznanje za životno delo 1908. godine. Napisala je preko 200 knjiga i zakletvu.

                    „Svoj uspeh pripisujem ovome: nikada nisam davala niti primala izgovore.”

                                                                                                                     Florens Najtingejl