UTICAJ COVID-19 PANDEMIJE NA MENTALNO ZDRAVLJE STANOVNIKA SRBIJE
Sažetak
Dosadašnja istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja i COVID-19 bolesti su otkrila različite reakcije i poremećaje mentalnog zdravlja tokom pandemije COVID-19. Ovaj rad predstavlja analizu podataka objavljenih u stručnim i naučnim radovima i izveštajima nakon sprovedenih istraživanja uticaja pandemije COVID-19 bolesti na mentalno zdravlje, kako opšte populacije, tako i vulnerabilnih grupa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u prvoj godini pandemije globalna prevalencija anksioznosti i depresije porasla je za čak 25%. U Republici Srbiji, prema podacima SZO za 2017. godinu, 5% populacije živi sa depresijom, a 3,8% sa anksioznim poremećajem. Mnoge studije ukazuju da su vanredno stanje i karantin tokom COVID-19 pandemije uticali na mentalno zdravlje. Kod 28,9% odraslih postojala je umerena do teška depresija, a kod nešto više od jedne trećine anksioznost i simptomi stresa. Tokom vanrednog stanja, od 1103 mladih uzrasta 15-30 godina, 16,3% se osećalo veoma ugroženo, a 19% ugroženo. Veću ugroženost iskazale su mlade žene, mladi koji žive u gradovima, kao i mladi sa većim stepenom obrazovanja. Tokom vanrednog stanja 33,4% ispitanika je ukazalo da je osećalo ugroženu bezbednost, 42,7% zdravstvenu ugroženost, a strah su najčešće imali u vezi sa mogućnošću da zaraze članove porodice, da se ne zaraze bliski prijatelji i oni sami. Osećanje optimizma u pogledu budućnosti nije imala ¼ ispitanika, ⅓ se osećala potpuno beskorisno, a 14,3% je smatralo da im je veoma pogoršano mentalno zdravlje. Mlađi su smatrali da im je manje pogoršano mentalno zdravlje tokom vanrednog zdravlja nego stariji. U toku vanrednog stanja 11,1% mladih je doživelo nasilje, od čega je najviše bilo reči o verbalnom i online nasilju, a u 10,4% o fizičkom. Sva sprovedena istraživanja u Republici Srbiji mogu biti korisna za planiranje intervencija u oblasti mentalnog zdravlja, s ciljem da u uslovima pojave novih pandemija zemlja bude spremna da primeni mere u cilju očuvanja mentalnog zdravlja.
Reference
1. Last JM, editor. A dictionary of epidemiology, 4th edition. New York: Oxford University Press; 2001.
2. Taylor S. The Psychology of Pandemics. Annu Rev Clin Psychol 2022;18:581-609. Available at: https://doi.org/10.1146/annurev-clinpsy-072720- 020131
3. Knolle F, Ronan L, Murray GK. The impact of the COVID-19 pandemic on mental health in the general population: a comparison between Germany and the UK. BMC Psychol 2021;9:60. Available at: https://doi.org/10.1186/s40359-021-00565-y
4. Zhang J, Lu H, Zeng H, Zhang S, Du Q, Jiang T, Du B. The differential psychological distress of populations affected by the COVID-19 pandemic. Brain Behav Immun 2020;87:49–50. doi: 10.1016/j.bbi.2020.04.031
5. Bo H, LiW, YangY, WangY, ZhangQ, CheungT, et al. Posttraumatic stress symptoms and attitude toward crisis mental health services among clinically stable patients with COVID-19 in China. Psychol Med 2021;51(6):1052-1053. doi: 10.1017/S0033291720000999.
6. WHO. COVID-19 pandemic triggers 25% increase in prevalence of anxiety and depression worldwide.Evidence from: 2nd March 2022; Available at: https://www.who.int/news/item/02-03-2022-covid-19-pandemic-triggers-25-increase-in-prevalence-of-anxiety-and-depression-worldwide
7. Program o zaštiti mentalnog zdravlja u republici srbiji za period 2019-2026. godine. Sl. glasnik RS br. 84/19.
8. Institut za javno zdravlje Batut. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine. Beograd: Institut za javno zdravlje Batut, 2021.
9. Damnjanović K, Ilić S, Teovanović P. Psihološki profil pandemije u Srbiji, Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet 2020. Available at: https://www.researchgate.net/publication/345243669_Psiholoski_profil_pandemije_u_Srbiji>
10. Sadiković S, Branovački B, Oljača M, Mitrović D, Pajić D, Smederevac S. Daily monitoring of emotional responses to the Coronavirus pandemic in Serbia: A citizen science approach. Frontiers in Psychology 2020;11:Article133. Available at: https://doi.org/10.3389/fpsyg.2020.02133
11. Marić NP. Psihičko zdravlje i pandemija COVID-19 - pregled literature. Med Podml 2021;72(3):78-86.
12. Vujčić I, Safiye T, Milikić B, Popović E, Dubljanin D, Dubljanin E, et ač. Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Epidemic and Mental Health Status in the General Adult Population of Serbia: A Cross-Sectional Study. Int J Environ Res Public Health 2021;18(4):1957. doi: 10.3390/ijerph18041957
13. Kuljančić D, Cvjetković-Bošnjak M, Vejnović A, Bjelan S. Pandemija SARS-CoV-2 virusa i njen uticaj na mentalno zdravlje psihijatrijskih pacijenata u odnosu na psihički zdrave osobe.Timočki medicinski glasnik 2021;46(4):161-8.
14. UNICEF, USAID. Istraživanje o uticaju pandemije Covid-19 na porodice sa decom u Srbiji (drugi talas istraživanja). Srbija, jun-jul 2020. godine. Pristupljeno: 1.07.2022. https://www.unicef.org/serbia/media/15861/file/Istrazivanje%20o%20uticaju%20pandemije%20Covid19%20na%20porodice%20sa%20decom%20u%20Srbiji_drugi%20talas.pdf
15. Marković I, Nikolovski S, Milojević S, Živković D, Knežević S, Mitrović A, et al. Public trust and media influence on anxiety and depression levels among skilled workers during the COVID-19 outbreak in Serbia. Vojnosanit Pregl 2020;77(11):1201–9.
16. Mikić D, Zvelkić Svorcan J, Jovanović Lj, Vučićević VR. Mental health of patients with chronic diseases during the coronavirus disease 2019 pandemic in serbia ̶ a cross-sectional study. Medicinski pregled 2020;73(7-8):212-20.
17. Krovna organizacija mladih Srbije. Organizacija za krovnu bezbednost i saradnju. Misija u Srbiji. Život mladih u Srbiji: Uticaj KOVID-19 pandemije. Dosije studio: Beograd, 2020. Pristupljeno 4.07.2022. Dostupno na: https://koms.rs/wp-content/uploads/2020/12/Zivot-mladih-u-Srbiji-uticaj-kovid-19-pandemije.pdf
18. Marić NP, Lazarević LjB, Priebe S, Mihić Lj, Pejović Milovančević M, Terzić Šupić Z, Tošković O, Vuković O, Todorović J, Knežević G. Covid-19-related stressors, mental disorders, depressive and anxiety symptoms: a cross-sectional, nationally-representative, face-to-face survey in Serbia. Epidemiol Psychiatr Sci 2022;31:e36. doi: 10.1017/S2045796022000117
19. Živanović M, Vukčević Marković M, Dimoski J, Gvozden M. Mentalno zdravlje u srbiji: procena potreba, faktora rizika, i barijera u dobijanju stručne podrške. Rezultati istraživanja. Beograd, 2022. Pristupljeno 5.07.2022. Available at: https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2022/05/PROCENA-POTREBA-FAKTORA-RIZIKA-I-BARIJERA-U-DOBIJANJU-STRUCNE-PODRSKE.pdf>