Средњовековно књижевно наслеђе  у поезији Ивана В. Лалића

Marija J. Prgomelja

doi:10.5937/zrffp46-10804

Marija J. Prgomelja Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-10804

Sažetak

Иван В. Лалић је ушао на велика врата у српску књижевност средином педесетих година, усредсредивши се на најбитнија питања поезије и форме, на улогу традиције и културе у певању. У својој поетици сјединио је традиционално и модерно, двострукост видљивог и невидљивог, католичке и православне представе о Богородици, објединио искуство таложено вековима, потенцирајући начело мере и све то зачинио Медитераном, везивајући певање за језик и наслеђе свога народа, уткавши основне симболе националне културе, проговоривши из дубине колективног памћења. Његови хоризонти и поља поезије формирана су на наслеђу хришћанства и византијске баштине, и афирмишу синтезу средњовековне и модерне поетике. У раду се проучавају рефлекси средњовековне књижевности у збиркама Страсна мера, Дела љубави или Византија, Писмо, Четири канона, као и модификација средњовековних мотива и форми. Последња збирка Четири канона, на којој је Лалић радио преко двадесет година, представља круну његовог ставаралаштва, врхунац песничког умећа, будући да канон, најпрестижнији облик црквене поезије, премешта из црквене лирике у уметничку поезију.

Reference

Богдановић, Д. (1970). „Византијски књижевни канон у српским службама средњег века”. О Србљаку, 97-140.

Велмар Јанковић, С. (2003). „О првој песми Првог канона”. Београд. У: Споменица Ивана В. Лалића (стр. 68-83). Београд: Српска академија наука и уметности.

Јовановић, А. (2003). „Седам Лалићевих песама (увод у тумачење)”. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. LII, св. 2, 345–367.

Јовановић, А. (2007). „Духовни патриотизам Четири канона”. У: Постмодернистичка поетика Ивана В. Лалића, зборник радова (стр. 383–398). Београд: Институт за књижевност и уметност ; Учитељски факултет.

Стипчевић, Н. (1997). „Четири канона Ивана В. Лалића”. Научни састанак слависта у Вукове дане, 491–500.

Трифуновић, Ђ. (1970). „Стара српска црквена поезија”. У: О Србљаку, 9–93.

Зорић, П. (2003). „Лепота и вера Византије код Ивана В. Лалића”. Београд,У: Споменица Ивана В. Лалића (стр. 90-95). Београд: Српска академија наука и уметности.

Шеатовић Димитријевић, С. (2007). „Лалићево море, од медитеранске чулности до старозаветног страха”. У: Постмодернистичка поетика Ивана В. Лалића, зборник радова (133–160). Београд: Институт за књижевност и уметност ; Учитељски факултет.

Шеатовић Димитријевић, С. (2003). „Развој интертекстуалности у песништву Ивана В. Лалића”. У: Споменица Ивана В. Лалића (стр. 15-24). Београд: Српска академија наука и уметности.