Повезаност васпитних ставова родитеља и етноцентризма адолесцената

Miljana S. Pavićević; Danijela S. Petrović

doi:10.5937/zrffp46-10810

Miljana S. Pavićević Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Danijela S. Petrović Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-10810

Sažetak

У раду је разматран допринос који васпитна атмосфера у породици има на развој етноцентризма адолесцената. У истраживању је учествовало 345 испитаника са Косова и Метохије српске националности. За прикупљање података су коришћени следећи инструменти: Скала за процену васпитних ставова родитеља (Коџопељић, 2009) и Скала за процену етноцентризма (Шрам, 2010). Резултати истраживања показују да адолесценти испољавају највиши степен националне хомогенизације, а да је према њиховој проценидоминантан васпитни став њихових родитеља хладно-ограничавајући. Корелационом анализом је утврђена највећа повезаност (р=0. 35) између ограничавајућег васпитања оца и националне супериорности и пристрасности, као и националне искључивости и предрасуда. С друге стране, највећа повезаност (р=0. 37) је утврђена између хладног васпитања мајке и националне хомогенизације, као и између ограничавајућег васпитања мајке и националне искључивости и предрасуда. Такође, корелације средњег интензитета (од р=0. 30 до р=0. 49) постоје између хладног васпитања мајке и националне искључивости и предрасуда (р=0. 30); попустљивог васпитања мајке и националне хомогенизације (р=0. 35); ограничавајућег васпитања мајке и националне супериорности и пристрасности (р=0. 35). Поред тога, регресионом анализом је утврђено да су васпитни ставови мајке значајни предиктори сва четири аспекта етноцентризма, док је васпитни став оца значајан предиктор само једног аспекта етноцентризма и то националне супериорности и пристрасности.

Reference

Биро, М., Логар-Ђурић, С., Богосављевић, С. (2000). Политички утицај државних и независних телевизија у Србији. Нова српска политичка мисао, 1–2, 227–242.

Васовић, М. (1999). Етничка мржња у Срба као пропагандни мит. Социолошки преглед, 33(1–2), стр. 21–33.

Васовић, М., Глигоријевић, М. (2011). Демократске промене у Србији и процес деетнификације друштвене свести. Годишњак 2011, број 5. Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, стр. 103–118.

Генц, Л. (1994). Перцепција заступљености васпитних поступака родитеља у зависности од пола, узраста, социоекономског статуса и школског успеха адолесцената. У: Ђурић, Ђ. (ур. ): Личност у вишекултурној средини, Нови Сад, Филозофски факултет, Одсек за психологију, стр. 15–24.

Грубор, С. Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2009). Релације селф концепта адолесцената и процењених васпитних стилова њихових родитеља. Педагошка стварност ЛВ, 5–6, стр. 622–635.

Здравковић, Х. (2005). Политика жртве на Косову: Идентитет жртве као примарни дискурзивнициљ Срба и Албанаца у упорном сукобу на Косову. Београд: Српски генеалошки центар.

Златановић, С. (2012). Однос етничког и других облика колективног идентитета: теренскаистраживања српске заједнице на југоистоку Косова. (Необјављена докторска дисертација). Универзитет у Београду, Филозофски факултет.

Јовановић, М. (2012). Породични односи и доживљај смисла живота код адолесцената. (Необјављен мастер рад). Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за психологију.

Коџопељић, Ј., Пекић, Ј., Генц, А. (2008). Релације између васпитних ставова родитеља и ауторитарности деце. Педагошка стварност, ЛИВ, 9–10, стр. 1029–1038.

Коџопељић, Ј. (2009). Процена васпитних ставова (ВС-скала), у: Биро, М., Смедеревац, С., Нововић, З. (ур. ): Процена психолошких и психопатолошких феномена. Београд: Центар за примењену психологију. стр. 165–178.

Лацковић Гргин, К. (2006). Психологија адолесценције. Јастребарско: Наклада Слап.

Матејевић, М. (2007). Вредносне оријентације и васпитни стил родитеља. Универзитет у Нишу, Филозофски факултет.

Матејевић, М., Тодоровић, Ј. (2012). Функционалност породичних односа и компетентнородитељство. Универзитет у Нишу. Филозофски факултет.

Миловановић, И. (2014). Утицај постконфликтних друштвених промена на свакодневни животжена на Косову и Метохији – могућности примене методе случаја. (Необјављена докторска дисертација). Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за социологију.

Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2006). Социодемографске карактеристике породице, подела посла у кући и васпитни стилови родитеља у породицама на територији Војводине. Педагошкастварност, ЛИИ, 1–2, стр. 118–134.

Михић, В., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2007). Стресна искуства у одрастању и афективна везаност адолесцената. Психологија, 40 (4), стр. 527–542.

Михић, И., Петровић, Ј. (2009). Перцепција квалитета односа унутар породице – искуство адолесцената из Србије. Примењена психологија, 2(4),стр. 369–384.

Михић, И. (2012). Моделовање родитељске улоге оца: искуство у породици порекла и укљученост оца. Зборник Института за педагошка истраживања, 44(2), стр. 332–348.

Палант, Ј. (2009). СПСС: приручник за преживљавање–поступни водич кроз анализу податакапомоћу СПСС-а за Wиндоwс (верзија 15). Београд: Микро књига.

Пирковска-Петровић, К. (1991). Један модел за испитивање васпитних ставова родитеља. Психологија, 1–2, стр. 170–180.

Петровић, Н. (2001). Путеви изучавања ауторитарности. Београд: Задужбина Андрејевић.

Попадић, Д.,& Биро, М. (1999). Аутостереотипи и хетеростереотипи Срба у Србији. Нова српска политичка мисао, ВИ, 1–2, стр. 33–56.

Попадић, Д. (2004). Корени етноцентризма, у С. Михаиловић (ур.): Млади загубљени утранзицији. Београд:Центар за проучавање алтернатива, стр. 95–118.

Солеша Гријак Ђ. и Ердеш Кавечан, Ђ. (2012). Васпитни стил родитеља и квалитет односа између браће и сестара у одраслом добу. Психички развој менталног здравља и рад, зборник радова. Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, стр. 66–75.

Steinberg, L. and Morris, A. S. (2001) Adolescent development, Annual Review of Psychology, vol. 52, issue 1, p 83–110.

Steinberg, L. (2002) . Adolescence, sixth edition, Boston, McGraw Hill, 538 pp

Тодосијевић, Б. (1999). Релације између породичног функционисања и ауторитарности. Личност у вишекултурном друштву, Вол. 3, стр. 195–213.

Требјешанин, Ж. (2008). Представа о детету у српској култури. Београд: Софос.

Франц, Р., Ивичић, И., Шакић, В. (2009). Облици домољубља и израженост хрватског националног идентитета. Друштвена истраживања, бр. 3 (101), стр. 393–415.

Hofstede, G. (1986). Cultural diﬀerences in teaching and learning. International Journal of intercultural relations, 10(3), 301–320.

Чичкарић, Л. (2004). Друштвена транзиција и улога породице у процесу политичкесоцијализације – интергенерацијска студија у Србји. (Необјављена докторска теза). Универзитет у Београду, Филозофски факултет.

Шибер, И. (1998). Основе политичке психологије. Загреб: Политичка култура.

Шрам, З. (2002). Димензије етноцентризма и национална припадност. Друштвена истраживања, бр. 1 (57), стр. 1–22.

Шрам, З. (2004). Вредност и девијантно понашање младих, у: С. Михаиловић (уред. ): Младизагубљени у транзицији. Београд:Центар за проучавање алтернатива, стр. 65–93.

Шрам, З. (2010). Етноцентризам, перцепција пријетње и хрватски национални идентитет. Миграцијске и етничке теме, (26, 2), стр. 113–142.