The correlatiion between parents’ educational attitudes and ethnocentrism among adolescents
Abstract
The paper discusses the contribution that family upbringing has on the development of ethnocentrism among adolescents. This study included 345 respondents from Kosovo and Metohija of Serbian nationality. The following instruments were used for data collection: a scale for assessing educational attitudes of parents (Kodžopeljić, 2009) and the Scale for the assessment of ethnocentrism (SRAM, 2010). The research results show that adolescents exhibiting the highest level of national homogenization, and that according to their procenidominantan educational attitude of their parents cold-limiting. Correlation analysis is utvrđenanajveća association (r = is 0. 35) between the confining upbringing father and national superiority or bias and ethnic exclusion and prejudice. On the other hand, the highest correlation (r = is 0. 37) was found between mothers and cold upbringing national homogenization, as well as between confining education of mothers and ethnic exclusion and prejudice. Also, the correlation of medium intensity (r = is 0. 30 = r is 0. 49) exist between a cold upbringing mothers and ethnic exclusion and prejudice (r = is 0. 30); mothers and permissive upbringing national homogenization (r = is 0. 35); confining education of mothers and national superiority or bias (r = is 0. 35). In addition, regression analysis showed that parental attitudes mother significant predictors of all four aspects of ethnocentrism, while the educational attitude father a significant predictor only one aspect of ethnocentrism and national superiority or bias.
References
Биро, М., Логар-Ђурић, С., Богосављевић, С. (2000). Политички утицај државних и независних телевизија у Србији. Нова српска политичка мисао, 1–2, 227–242.
Васовић, М. (1999). Етничка мржња у Срба као пропагандни мит. Социолошки преглед, 33(1–2), стр. 21–33.
Васовић, М., Глигоријевић, М. (2011). Демократске промене у Србији и процес деетнификације друштвене свести. Годишњак 2011, број 5. Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, стр. 103–118.
Генц, Л. (1994). Перцепција заступљености васпитних поступака родитеља у зависности од пола, узраста, социоекономског статуса и школског успеха адолесцената. У: Ђурић, Ђ. (ур. ): Личност у вишекултурној средини, Нови Сад, Филозофски факултет, Одсек за психологију, стр. 15–24.
Грубор, С. Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2009). Релације селф концепта адолесцената и процењених васпитних стилова њихових родитеља. Педагошка стварност ЛВ, 5–6, стр. 622–635.
Здравковић, Х. (2005). Политика жртве на Косову: Идентитет жртве као примарни дискурзивнициљ Срба и Албанаца у упорном сукобу на Косову. Београд: Српски генеалошки центар.
Златановић, С. (2012). Однос етничког и других облика колективног идентитета: теренскаистраживања српске заједнице на југоистоку Косова. (Необјављена докторска дисертација). Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Јовановић, М. (2012). Породични односи и доживљај смисла живота код адолесцената. (Необјављен мастер рад). Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за психологију.
Коџопељић, Ј., Пекић, Ј., Генц, А. (2008). Релације између васпитних ставова родитеља и ауторитарности деце. Педагошка стварност, ЛИВ, 9–10, стр. 1029–1038.
Коџопељић, Ј. (2009). Процена васпитних ставова (ВС-скала), у: Биро, М., Смедеревац, С., Нововић, З. (ур. ): Процена психолошких и психопатолошких феномена. Београд: Центар за примењену психологију. стр. 165–178.
Лацковић Гргин, К. (2006). Психологија адолесценције. Јастребарско: Наклада Слап.
Матејевић, М. (2007). Вредносне оријентације и васпитни стил родитеља. Универзитет у Нишу, Филозофски факултет.
Матејевић, М., Тодоровић, Ј. (2012). Функционалност породичних односа и компетентнородитељство. Универзитет у Нишу. Филозофски факултет.
Миловановић, И. (2014). Утицај постконфликтних друштвених промена на свакодневни животжена на Косову и Метохији – могућности примене методе случаја. (Необјављена докторска дисертација). Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за социологију.
Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2006). Социодемографске карактеристике породице, подела посла у кући и васпитни стилови родитеља у породицама на територији Војводине. Педагошкастварност, ЛИИ, 1–2, стр. 118–134.
Михић, В., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2007). Стресна искуства у одрастању и афективна везаност адолесцената. Психологија, 40 (4), стр. 527–542.
Михић, И., Петровић, Ј. (2009). Перцепција квалитета односа унутар породице – искуство адолесцената из Србије. Примењена психологија, 2(4),стр. 369–384.
Михић, И. (2012). Моделовање родитељске улоге оца: искуство у породици порекла и укљученост оца. Зборник Института за педагошка истраживања, 44(2), стр. 332–348.
Палант, Ј. (2009). СПСС: приручник за преживљавање–поступни водич кроз анализу податакапомоћу СПСС-а за Wиндоwс (верзија 15). Београд: Микро књига.
Пирковска-Петровић, К. (1991). Један модел за испитивање васпитних ставова родитеља. Психологија, 1–2, стр. 170–180.
Петровић, Н. (2001). Путеви изучавања ауторитарности. Београд: Задужбина Андрејевић.
Попадић, Д.,& Биро, М. (1999). Аутостереотипи и хетеростереотипи Срба у Србији. Нова српска политичка мисао, ВИ, 1–2, стр. 33–56.
Попадић, Д. (2004). Корени етноцентризма, у С. Михаиловић (ур.): Млади загубљени утранзицији. Београд:Центар за проучавање алтернатива, стр. 95–118.
Солеша Гријак Ђ. и Ердеш Кавечан, Ђ. (2012). Васпитни стил родитеља и квалитет односа између браће и сестара у одраслом добу. Психички развој менталног здравља и рад, зборник радова. Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, стр. 66–75.
Steinberg, L. and Morris, A. S. (2001) Adolescent development, Annual Review of Psychology, vol. 52, issue 1, p 83–110.
Steinberg, L. (2002) . Adolescence, sixth edition, Boston, McGraw Hill, 538 pp
Тодосијевић, Б. (1999). Релације између породичног функционисања и ауторитарности. Личност у вишекултурном друштву, Вол. 3, стр. 195–213.
Требјешанин, Ж. (2008). Представа о детету у српској култури. Београд: Софос.
Франц, Р., Ивичић, И., Шакић, В. (2009). Облици домољубља и израженост хрватског националног идентитета. Друштвена истраживања, бр. 3 (101), стр. 393–415.
Hofstede, G. (1986). Cultural differences in teaching and learning. International Journal of intercultural relations, 10(3), 301–320.
Чичкарић, Л. (2004). Друштвена транзиција и улога породице у процесу политичкесоцијализације – интергенерацијска студија у Србји. (Необјављена докторска теза). Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Шибер, И. (1998). Основе политичке психологије. Загреб: Политичка култура.
Шрам, З. (2002). Димензије етноцентризма и национална припадност. Друштвена истраживања, бр. 1 (57), стр. 1–22.
Шрам, З. (2004). Вредност и девијантно понашање младих, у: С. Михаиловић (уред. ): Младизагубљени у транзицији. Београд:Центар за проучавање алтернатива, стр. 65–93.
Шрам, З. (2010). Етноцентризам, перцепција пријетње и хрватски национални идентитет. Миграцијске и етничке теме, (26, 2), стр. 113–142.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: