Самоефикасност, самостишавање и превладавање стреса код просветних радника града Пиротa

Mirjana M. Stanković Đorđević; Jasmina J. Nedeljković

doi:10.5937/zrffp46-11771

Mirjana M. Stanković Đorđević Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Pirot
Jasmina J. Nedeljković Fakultet za pravne i poslovne studije "dr Lazar Vrkatić", Katedra za poslovnu psihologiju, Novi Sad

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11771

Sažetak

Полазиште овог рада је трансакционистичко схватање превладавања стреса Лазаруса и Фолкманове (1984, 2004) и у њему се анализирају односи самоефикасности, самостишавања и стратегија превладавања стреса просветних радника који се баве образовањем и васпитањем деце на различитим нивоима, од васпитача до професора средњих школа. Истраживање је обухватило 185 просветних радника града Пирота који су одговорили на упитнике – скалу генерализоване ефикасности (GSE, Schwarzer and al., 1997), скалу самостишавања (Silencing the Self Scale, Jack and Dill, 1992) и упитник суочавања са стресним ситуацијама (CISS, Endler and Parker, 1990). Пошло се од претпоставке да постоји статистички значајна повезаност између нивоа самоефикасности, самостишавања и стратегијâ превладавања стреса. Код испитиваних просветних радника потврђена је статистички значајна позитивна корелација између високог нивоа ефикасности и стратегије превладавања усмерене на проблем (r=0,373, p<0,01), као и повезаност између високог нивоа општег самостишавања и превладавања усмереног на емоције и на избегавање (r=0,614, p<0,01 и r=0,293, p<0,01). Кад су у питању разлике у нивоу ефикасности, самостишавања и стратегија превладавања стреса између просветних радника с обзиром на ниво образовања којим се баве, издваја се подузорак учитеља. Самостишавање је у целини (али не и статистички значајно) и посебно субскала Екстернализовано самостишавање (F=0,019, p<0,05) израженије код учитеља, као и превладавање усмерено на емоције (F=0,023; p<0,05). Резултати истраживања имплицирају потребу истраживања ресурса који би допринели подстицању конструктивних стратегија превладавања стреса и очувању и унапређењу менталног здравља просветних радника, посебно учитеља, у окружењу и условима који им последњих година нису наклоњени.

Reference

Arambašić, L.(ur) (2000). Psihološke krizne intervencije: psihološka prva pomoć nakon kriznih događaja. Zagreb: Društvo za psihološku pomoć.

Аврамовић, М., Петровић, В. (2012). Самоефикасност и одабир превладавања стреса код студената у ситуацији припреме и полагања испита. Енграми, вол. 34/12, бр. 1, 35–44.

Barić, R. (2012). Motivation and Obstacles to Physical Activity. Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, 63 (Supplement 3), 47-57.

Barać, J. (2013). Povezanost nekih značajki ličnosti i akademskog uspjeha srednjoškolaca i studenata. Putokazi, I (2), 119–131.

Бјекић, Д., Златић, Л. (2008). Професионални стрес и остваривање професионалних улога наставника. У Стојиљковић, С., Нешић, В., Марковић, З. (ур): Личност, професија и образовање, Зборник радова (стр. 153–172). Ниш: Филозофски факултет.

Brkić, I., Rijavec, M. (2011). Izvori stresa, suočavanje sa stresom i životno zadovoljstvo učitelja razredne i predmetne nastave. Napredak, 152 (2), 211–225.

Даниловић, М. (2011). Наставник као узор, модел, идол, идеал, симбол, вредност, тј. мера савременог и свестрано образованог човека (уводни реферат). Технологија, информатика и образовање за друштво учења и знања. 6. Међународни симпозијум, Технички факултет Чачак.

Endler, N.S., Parker, J. D. (1990). Multidimensional assesment of coping: a critical evaluation. Journal of personality and social psychology, 58 (5), 844–854.

Чабаркапа, М. (2009). Синдром изгарања на послу код наставника. Настава и васпитање, 58 (2), 268–286.

Генц, А., Пекић, Ј., Матановић, Ј. (2013). Механизми суочавања са стресом, оптимизам и генерална самоефикасност као предиктори психофизичког здравља. Примењена психологија, 6 (2), 155-174.

Грујић, Љ. (2011). Професионално сагоревање наставника. Педагогија. LXVI/2, 215–223.

Grgin, T.; Sorić, I., Kale, I. (1995). Stres kod nastavnika i načini suočavanja sa stresom. Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru, sv. 33, 45–56.

Хаџи-Пешић, М. Митровић, М., Митић, П. (2012). Субјективно благостање и стратегије суочавања са стресним ситуацијама код студената. У Видановић, С.; Хедрих, В., Ранђеловић, К. (прир): Дани примењене психологије, Зборник резимеа. Ниш: Филозофски факултет.

Harper, M., Welsh, D. (2007). Keeping quiet: Self-silencing and its assotiation with relational and individual functioning among adolescent romantic couples. Journal of social and personal relationships, 24. 99–116.

Hudek-Knežević, J., Kardum, I. (2005). Stres i tjelesno zdravlje. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Игњатовић, М. (2016). Самопоштовање, самостишавање и задовољство животом самохраних мајки (мастер рад). Ниш: Филозофски факултет.

Ivanov, I., Penezić, Z. (2002). Skala opće samoefikasnosti. U: Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Zadar: Filozofski fakultet u Zadru.

Jack, D.C., Dill, D. (1992). The Silencing The Self Scale; Shemas of Intimacy Associated With Depression in Women. Psychology of Women Quarterly, 16/92, 97-106.

Јовић, С. (2012). Самостишавање, склоност ка депресивном реаговању и квалитет породичних односа (дипломски рад). Ниш: Филозофски факултет.

Koludrović, M., Jukić, T., Reić-Ercegovac, I. (2009). Sagorijevanje na poslu kod učitelja razredne i predmetne nastave, te srednješkolskih nastavnika. Život i škola, sv. 55 (22), 235–244.

Крњајић, С. (2003). Наставник под стресом (Вол. 53, стр. 222–244). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Lacković-Grgin, K. (2000). Stres u djece i adolescenata. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004). Stres, procena i suočavanje. Jatrebarsko: Naklada Slap.

Lazarus, R.S., Folkman, S. (1984). Stress, appraisal and coping. New York, Springer.

Nekić, M., Lacković-Grgin, K., Penezić, Z. (2004). „Skala samostišavanja”. U: Proroković, A., Lacković Grgin, K., Ćubela Adorić, V., Penezić, Z. (ur.), Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Zadar: Sveučilište u Zadru.

Маринковић, Д. (2011). Концепција активног учења као основа за формирање нових наставничких компетенција. Педагогија бр. LXVI/2, 204–214.

Милачић Видојевић, И., Глумбић, Г., и Бројчин, Б. (2010). „Перцепција ставова, забринутости и самоефикасности наставника у погледу инклузивног образовања”. У: Специјална едукација и рехабилитација – наука и/или пракса. Сомбор: Педагошки факултет.

Митић, П. (2015). Социјално-психолошки фактори и стратегије превладавања стреса код спортиста (докторска дисертација). Ниш: Филозофски факултет.

Панић, Д., Радојковић, Д., Хаџи Пешић, М. (2013). Особине личности, стратегије превладавања стреса и склоност психосоматици студената. Теме XXXVII/2, 735–751.

Pavlović, Ž., Sindik, J. (2014). Situacijsko suočavanje sa stresom kod odgojitelja. Sigurnost. 56 (3), 187–201.

Proroković, A., Lacković-Grgin, K., Ćubela-Adorić, V. (2004). Zbirka psihologijskih skala i upitnika II. Zadar: Filozofski fakultet.

Смедеревац, С., и Митровић, Д. (2009). Личност – методе и модели. Београд: Центар за примењену психологију.

Sorić, I., Proroković, A. (2002). Upitnik suočavanja sa stresnim situacijama Endlera i Parkera (CISS). U: Proroković, A., Lacković Grgin, K., Ćubela Adorić, V., Penezić, Z. (ur). Zbirka psihologijskih skala i upitnika (str. 147–151). Zadar: Sveučilište u Zadru.

Тодоровић, Ј., Симић, И. (2013). Самостишавање студената и студенткиња друштвено-хуманистичког смера. Наука и савремени универзитет. Зборник радова (стр. 7–21). Ниш: Филозофски факултет.

Влајковић, Ј. (2005). Животне кризе, превенција и превазилажење. Београд: ИП „Жарко Албуљ”.

Зотовић, М. (2004). Превладавање стреса: концептуална и теријска питања са становишта транакционистичке теорије. Психологија. 37 (1), 5–32.

Зотовић, М., Петровић, Ј. (2011). Превладавање стреса у адолесценцији: релације са карактеристикама личности и менталним здрављем. Примењена психологија 3, 245-261.