Васпитање и образовање  за демократију у Републици Србији

Vesna Lj. Minić

doi:10.5937/zrffp46-11799

Vesna Lj. Minić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet Prizren - Leposavić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11799

Sažetak

Имајући у виду чињеницу да је данас питање демократије, нарочито у друштвима у транзицији, постало кључно питање њиховог функционисања и даљег развоја, разматрање ове тематике је оправдано са више аспеката. Школа као васпитно-образовна институција у Србији има бројне и одговорне задатке у утемељавању и развијању демократских односа, међусобних односа толеранције, уважавања, ненасиља и сл. Усвајањем потребних знања и демократских вредности, ученици се оспособљавају за живот у друштвеним разликама, за преузимање одговорности и активно деловање које је усмерено на конструктиван начин.

Демократија није само облик политичког система, већ је и средство којим се остварују практични циљеви. Демократска свест и знање се стичу у великој мери у школама, у којима се развија одређени начин мишљења, комуникација и спремност за практично деловање, што је предуслов васпитања и образовања за демократију. Међутим, треба водити рачуна о правилном схватању демократије, јер она не значи апсолутну слободу, већ поштовање правила и извршавање обавеза које подразумевају складан и хармоничан живот у датом друштвеном окружењу.

Reference

Аврамовић З. (2000). Држава и образовање. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Arrow К. Ј. (1963). Social Choice and Individual Values. New York: John Wiley & Sons.

Базић, Ј. (2012). Друштвени аспекти образовања. Београд: Институт за политичке студије Београд, Учитељски факултет Лепосавић.

Бубања, П. (2005). Педагогија мира. Крушевац: Графика Симић.

Лакета, Н. (2010). „Васпитање и школа”. Педагошке стазе. 12, стр. 115–131.

Висковић, Н. (2000). Теорија државе и права. Загреб.

Марковић, М. (2006). Култивисање за демократију. Теоријско-методичке основе грађанског васпитања. Јагодина: Учитељски факултет.

Младеновић, И. (2008). „Савремене теорије демократије”. Филозофија и друштво 1, стр. 218–227.

Недељковић, М. (2010). Друштво у променама и образовање. Београд: Едука.

Одижије, Ф. (2006). „Основни појмови и кључне компетенције за образовање за демократско друштво”. У: Теоријско-методичке основе грађанског васпитања. Јагодина: Учитељски факултет.

Павловић, Н. (2013). „Демократија и управљање у школи (из перспективе убрзаних промена у друштву)”. У: Образовне иновације у информационом друштву. Београд: Српска академија образовања.

Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања (2004). Просветни гласник бр. 10. Београд: Министарство просвете Републике Србије.

Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања (2010). Просветни гласник бр. 2. Београд: Министарство просвете Републике Србије.

Савет Европе (2011). Живети заједно, различитости и слободе у Европи 21. века. Београд: Канцеларија Савета Европе у Београду.

Северина, О. А., Дронова, Т. А. (2008). Спутник классного руководителя: воспитание у школьников толерантности. Волгоград: Панорама.

Тим за демократизацију образовања (2001). Демократизација образовања и образовање за демократију и грађанско друштво. Београд.

Хелсиншки одбор за људска права у Србији (2014). Анализа предмета Грађанско васпитање и препоруке за унапређење статуса и квалитета предмета. Београд: Хелсиншки одбор за људска права у Србији.

Шимоњи-Чернак, Р. (2006). „Припрема деце за учешће у грађанском друштву кроз предмете Грађанско васпитање и Пројекат грађанин у основној школи”. У: Европске димензије реформе система образовања и васпитања. Сомбор: Педагошки факултет.

Швец, Ш. (1997). „Хуманистички оријентисано образовање као модел за развој алтруизма”. У: Васпитање и алтруизам. Београд: Институт за педагошка истраживања.