Биљешке о комуникацији Невесиње–Anderba  са успутним насељима

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp46-11855

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11855

Sažetak

У раду се презентују подаци о римској комуникацији Невесиње–Гацко –Никшић (Anderba) са успутним насељима. Из Невесиња пут је ишао источно до Гацка, одакле се рачвао у два правца. Један крак је ишао источно на Андербу, а други сјеверно у унутрашњост провинције Далмације, преко Гацка ка Подрињу. Археолошки налази (остаци римског насеља, пута, фрагменти миљоказа) са локалитета у Гацку и Невесињу (југ провинције Далмације) указују на то да је ово подручје релативно рано било повезано мрежом римских комуникација.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za istoriju

Reference

Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: VOM Bosnisch–Hercegovinischen Landesmuseum.

Bojanovski, I. (1973). „Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta”. Godišnjak ANUBiH, X, CBI knj. 8, 137–187.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2.

Bojanovski, I. (1976). „Gatačko polje u antici“. Tribunia, 2, 17–44.

Bojanovski, I. (1977). „Rimski natpisi iz doline Trebišnjice“. Tribunia 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1978). „Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (II): Prethistorijska i rimska cesta Narona – Sarajevsko polje s limitrofnim naseljima“, Godišnjak ANUBiH XVII, CBI knj. 15, 51–125, T. I–VI + karta.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.

Domaszewski, A. (1902). „Die Beneficiarerposten und die romischen Strassennetze“. Westdeutsch Zeitschrift fur Geschihte und Kunst, XXI/2, Trier, 158–211.

Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster.

Marić, Z. (1959). „Grobovi ilirskih ratnika iz Kačnja“. GZM u Sarajevu n.s. XIV, 87–102.

Patsch, C. (1893). „Bericht über eine Reise in Bosnien“. AEM XVI, 75–93, 125–141.

Patsch, C. (1894). „Novi i reveidirani natpisi“. GZM u BiH VI, 341–358.

Patsch, C. (1896). „Archäologisch–epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der römischen Provinz Dalmatien I“. WMBH 4, 243–295.

Patsch, C. (1900). „Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine“. GZM u BiH XII, 169–193.

Patsch, C. (1902). „Rimska mjesta u Konjičkom kotaru“. GZM u BiH XIV, sv. 3, 303–333.

Patsch, C. (1904). „Archäologisch–epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der römischen Provinz Dalmatien VI“. WMBH 9, 78–110.

Pašalić, E. (1958). „O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa naročitim osvrtom na našu zemlju)“. Godišnjak Istorijskog društva BiH IX, Sarajevo, 139–175.

Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Sarajevo,

Pašalić, E. (1965). „Problemi istraživanja ilirskih i rimskih cesta u provinciji Dalmaciji“. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu knj. III, 243–260.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Sergejevski, D. (1948). „Rimska cesta na Nevesinjskom polju“. GZM u BiH III, 43–62.

Sergejevski, D. (1962a). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe”. GZM u Sarajevu XVII, 73–105.

Sergejevski, D. (1962b). „Rimska cesta Narona–Leusinium, GZM u Sarajevu XVII, 111–113.

Truhelka, Ć. (1892). „Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine“. GZM u BiH IV, 340–365.

Цермановић–Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птоломејевој карти. Београд: Monumenta cartographica Jugoslaviae I, античке карте, Историјски институт.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).

Шкриванић Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Београд: Monumenta cartographica Yugoslaviae I – античке карте, Историјски институт.