Notes on Communication Nevesinje–Anderba and settlements near the road
Abstract
In this paper we have presented the data regarding the Roman communication Nevesinje-Anderba (East Herzegovina) and the settlements near the road. From Nevesinje the road led eastern towards Gacko and there it was bifurcated. One siding led towards east for Anderba, and the other towards north, deeper in Dalmatia, towards Podrinje. Archeological founds from Gacko and Nevesinje proved that this area relatively early was connected with the network of Roman communications. Roman settlements in the area of Nevesinje and Gacko were found on numerous locations. Population density of this area (remnants of Roman settlements) and archeological founds (remnants of the road and mileposts) proved the existence of communication which spread from Nevesinje towards Gacko, and further over the verge of Gatacko Polje, Avtovac, Kazanci and from this point the communication entered the territory of Montenegro. From the town of Niksic in Montenegro the road was connected with the communication Narona–Scodra.
References
Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: VOM Bosnisch–Hercegovinischen Landesmuseum.
Bojanovski, I. (1973). „Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta”. Godišnjak ANUBiH, X, CBI knj. 8, 137–187.
Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2.
Bojanovski, I. (1976). „Gatačko polje u antici“. Tribunia, 2, 17–44.
Bojanovski, I. (1977). „Rimski natpisi iz doline Trebišnjice“. Tribunia 3, 67–98.
Bojanovski, I. (1978). „Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (II): Prethistorijska i rimska cesta Narona – Sarajevsko polje s limitrofnim naseljima“, Godišnjak ANUBiH XVII, CBI knj. 15, 51–125, T. I–VI + karta.
Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.
Domaszewski, A. (1902). „Die Beneficiarerposten und die romischen Strassennetze“. Westdeutsch Zeitschrift fur Geschihte und Kunst, XXI/2, Trier, 158–211.
Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster.
Marić, Z. (1959). „Grobovi ilirskih ratnika iz Kačnja“. GZM u Sarajevu n.s. XIV, 87–102.
Patsch, C. (1893). „Bericht über eine Reise in Bosnien“. AEM XVI, 75–93, 125–141.
Patsch, C. (1894). „Novi i reveidirani natpisi“. GZM u BiH VI, 341–358.
Patsch, C. (1896). „Archäologisch–epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der römischen Provinz Dalmatien I“. WMBH 4, 243–295.
Patsch, C. (1900). „Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine“. GZM u BiH XII, 169–193.
Patsch, C. (1902). „Rimska mjesta u Konjičkom kotaru“. GZM u BiH XIV, sv. 3, 303–333.
Patsch, C. (1904). „Archäologisch–epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der römischen Provinz Dalmatien VI“. WMBH 9, 78–110.
Pašalić, E. (1958). „O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa naročitim osvrtom na našu zemlju)“. Godišnjak Istorijskog društva BiH IX, Sarajevo, 139–175.
Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Sarajevo,
Pašalić, E. (1965). „Problemi istraživanja ilirskih i rimskih cesta u provinciji Dalmaciji“. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu knj. III, 243–260.
Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Sergejevski, D. (1948). „Rimska cesta na Nevesinjskom polju“. GZM u BiH III, 43–62.
Sergejevski, D. (1962a). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe”. GZM u Sarajevu XVII, 73–105.
Sergejevski, D. (1962b). „Rimska cesta Narona–Leusinium, GZM u Sarajevu XVII, 111–113.
Truhelka, Ć. (1892). „Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine“. GZM u BiH IV, 340–365.
Цермановић–Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птоломејевој карти. Београд: Monumenta cartographica Jugoslaviae I, античке карте, Историјски институт.
Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).
Шкриванић Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Београд: Monumenta cartographica Yugoslaviae I – античке карте, Историјски институт.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: