Стилска обележја приповедачког поступка у психолошкој приповеци у контексту наставног тумачења

  • Mirjana M. Stakić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet Prizren - Leposavić

Sažetak


У раду испитујемо стилска обележја приповедачког поступка у психолошкој приповеци у контексту њена тумачења у настави српског језика и књижевности. Приповедачки поступак у психолошкој приповеци одликује се коришћењем првог лица у приповедању, односно Ја форме, унутрашњег монолога и директног унутрашњег монолога, снова, омашака и интроспективе. Карактерише га и специфична структура реченице, често непотпуне и елиптичне форме посредством којих се изражавају сукоби који се одвијају у унутрашњој сфери личности, и говорна интеракција ликова. Током тумачења психолошке приповетке ученици се кроз тумачење стилских карактеристика приповедачког поступака усмеравају и подстичу да откривају сложене и често скривене психолошке механизме који покрећу ликове на деловање, утичу на њихово понашање, вербално испoљавање и међусобне односе. Тумачење језичких знакова, који могу имати психолошки и семантички потенцијал, води ка откривању несвесних психолошких процеса и механизама који се дешавају унутар књижевног лика.

Reference

Arlou. Dž. (1985). „Piromanija i primarni prizor: Psihoanalitički komentar dela Jukia Mišime”. U: Ž. Martinović (prir.), Psihoanaliza i književnost (59–79). Gornji Milanovac: Dečje novine.

Бајић, Љ. (1994). Методички приступ збирци приповедне прозе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Цанкар И. (1951). „Десетица”. У: И. Цанкар, Изабрана проза (33–38). Београд: Jугословенска књига.

Чехов. А. П. (1963). „Чиновникова смрт”. У: А. П. Чехов, Приповетке (140–142). Београд: Просвета.

Edel, L. (1962). Psihološki roman. Beograd: Kultura.

Elijade, M. (1970). Mit i zbilja. Zagreb: Matica hrvatska.

Frojd, S. (1964). Uvod u psihoanalizu. Beograd: Kosmos.

Јеротић, В. (2010). Препознати Христа. Београд: Ars Libri/Беокњига.

Исаковић, А. (1966). „Кашика”. У: А. Исаковић, Велика деца (11–16). Београд: Просвета.

Katnić-Baškarić, M. (1999). Lingvistička stilistika. Budapest: Open Society Institute. Center for Publishing Development. Electronic Publishing Program. Преузето са: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001017/01/18.pdf [10. 02. 2016.].

Лазаревић, Л. (1961). „Ветар”. У: Л. Лазаревић, Изабрана дела (140–162). Београд: Народна књига.

Лазаревић, Л. (1961). „Све ће то народ позлатити”. У: Л. Лазаревић, Изабрана дела (129–139). Београд: Народна књига.

Rečnik književnih termina (1992). Beograd: Nolit.

Стакић, М. (2014). „Поетски језик као одлика стила књижевне прозе”. Зборник радова Учитељског факултета, књ. 8, 123–137.

Станкјевич, Е. (1963). „Проблеми пјесничког језика с гледишта лингвистике”, Филолошки преглед, 1–2 (23–34).

Зорић, Д. (1999). У свету књижевности. Ужице: Учитељски факултет/Издавачки центар „Кадињача”.

Objavljeno
2016/10/19
Rubrika
Оригинални научни чланак