Садржаји наставних програма српског језика и евроинтеграције

Boško Lj. Milovanović; Mirjana M. Stakić

doi:10.5937/zrffp46-11899

Boško Lj. Milovanović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet u Prizrenu/Leposavić
Mirjana M. Stakić Универзитет у Крагујевцу, Учитељски факултет у Ужицу

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11899

Sažetak

Након значајних декларација: Сорбонске (1988), Лисабонске (1997) и Болоњске (1999), наметнула се потреба за темељним променама у образовним системима многих европских земаља. Те промене нису заобишле ни Републику Србију. Глобализација је у процес образовања и васпитања унела радикалније промене, од оних које су предвиђене европским декларацијама. У раду биће изложено теоријско разматрање садржаја наставног програма матерњег језика у Републици Србији и разматране последице прилагођавања нашег образовног европском образовном простору. Анализирају се интеркултуралне и мултикултуралне особености наставних садржаја српског језика и њихова усклађеност са савременим процесима евроинтеграције.

Reference

Ђорђевић, Ј. (1993). „Индивидуализација циљева и задатака у образовању иваспитању”. Педагогија, 1–2, 174–186.

Европска димензија у образовању (1997). Београд: Министарство просвете РС.

Key Data on Education in Europe 2012 (2012). Brussels: Education, Audiovisual and Culture Executive Agency.

Кокотовић, Д. (2005). Пукотине културе. Нови Сад: Прометеј.

Кончаревић, К. (2003). „Православље и језичка глобализација”. У: Р. Биговић (ред.), Хришћанство и европске интеграције (стр. 81–107). Београд: Хришћански културни центар, Фондација Конрад Аденауер.

Марковић, Ж. Д. (2000). „Глобализација и проблеми очувања националног културног интегритета”. Теме (стр.37–45). Ниш: Универитет у Нишу.

Миловановић, Б. (2015). „Заступљеност текстова са хришћанском тематиком различитих народа у читанкама за млађе разреде”. У: М. Лончар Вујновић (прир.), Сусрети народа и култура (стр. 521–528). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Mirasčieva, S. (2009). „Ciljevi i zadaci u koncepcijama osnovnog vaspitanja i obrazovanja u Republici Makedoniji – komparativni pristup”. У: К. Шпијуновић (ур.), Образовање и усавршавање наставника – циљеви и задаци васпитно-образовног рада (стр. 243–248). Ужице: Учитељски факултет.

Mclean, I., McMillan A. (2003). The Consise Oxford Dictionary of POLITICS, Oxford: University Press.

Nastavni plan i program za osnovnu školu (2006). Zagreb: Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta.

Николић, Р. (2014). „Какве су перспективе школе и наставе у овом веку”. У: Р. Николић и др. (ур.), Настава и учење – савремени приступи и перпективе (стр. 17–26). Ужице: Учитељски факултет.

Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Српски језик (2010). Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Поткоњак, Н. (2003). XX век није био ни век детета ни век педагогије, Нови Сад: Савез педагошких друштава.

Правилник о наставном плану и програму за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања (2011). Београд: Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 2.

Прва књига Мојсијева (1993). „Прва књига Мојсијева”. У: Библија (стр. 1–51). Београд: Британско инострано библијско друштво.

Рајчевић, П. (2011). „Квалитет универзитетске наставе по Болоњском процесу”. У: Д. Бранковић (ред.), Квалитет наставног и научног рада и Болоњски процес (стр. 253–263). Бања Лука: Филозофски факултет у Бањалуци.

Резолуције и декларације УНЕСКА и Европског савета о основном и средњем образовању (1995). Актуелности у образовању у свету, бр. 3/100, 1995, Република Србија, Министарство просвете.

Савићевић, Д. М. (2003). Компаративна андрагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.

Sistem obrazovanja u Norveškoj (2015). Преузето са: http://www.samfunnskunnskap.no/ [20. 11. 2015.].

Смиљковић, С., Стојановић, Б. (2011). Компаративни приступ Методици матерњег језика и књижевности. Врање: Учитељски факултет.

Smiljković, S. i sar. (2011). „Knjiga – kultura – tradicija v centrru pridobivanja stalnega znanja”. Človeški kapitalkot vir uspeha v procesu globalizacije (str. 426–462). Novo Mesto: Visokoškolsko središće.

Стакић, М. (2015). „Књижевни текст и његова улога у поштовању различитих култура”. У: М. Лончар-Вујновић (прир.), Сусрети народа и култура (стр. 529–540). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Стакић, М., Миловановић, Б. (2015). „Евалуација предзнања из граматике студената Учитељског факултета у Лепосавићу”. У: С. Маринковић (ур.), Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада (стр. 273–284). Ужице: Учитељски факултет.

Станковић, Б. (2000). „Ка функционалној стратегији изучавања и проучавања словенских језика”, Славистика, 4, 11–16.

Трозби, Д. (2012). Економија културне политике. Београд: Clio.

Hrvatski nacionalni obrazovni standard za predmet Hrvatski jezik (2006). Zagreb: Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta RH. Преузето са: http://www.mzos.hr [12.10.2015.].

Šćukanac, А. (2015). Zašto je Finski obrazovni sustav najbolji na svijetu. Преузето са: http://www.educentar.net/HR/ [23.11.2015.].