The contents of the serbian language syllabi and European integrations
Abstract
After significant declarations: the Sorbonnne declaration (1988), Lisbon declaration (1997) and Bologna declaration (1999), there has emerged a need for fundamental changes in the educational systems of many European countries. These changes have also affected the Republic of Serbia. Globalization has introduced more radical changes in the educational process than those envisaged by the European declarations. The paper will theoretically consider the syllabus of the mother tongue in the Republic of Serbia and the consequences of the adaptation of our educational system to the European one. The paper analyses international and multicultural features of the Serbian language syllabus and their compliance with the contemporary processes of European integrations.
References
Ђорђевић, Ј. (1993). „Индивидуализација циљева и задатака у образовању иваспитању”. Педагогија, 1–2, 174–186.
Европска димензија у образовању (1997). Београд: Министарство просвете РС.
Key Data on Education in Europe 2012 (2012). Brussels: Education, Audiovisual and Culture Executive Agency.
Кокотовић, Д. (2005). Пукотине културе. Нови Сад: Прометеј.
Кончаревић, К. (2003). „Православље и језичка глобализација”. У: Р. Биговић (ред.), Хришћанство и европске интеграције (стр. 81–107). Београд: Хришћански културни центар, Фондација Конрад Аденауер.
Марковић, Ж. Д. (2000). „Глобализација и проблеми очувања националног културног интегритета”. Теме (стр.37–45). Ниш: Универитет у Нишу.
Миловановић, Б. (2015). „Заступљеност текстова са хришћанском тематиком различитих народа у читанкама за млађе разреде”. У: М. Лончар Вујновић (прир.), Сусрети народа и култура (стр. 521–528). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Mirasčieva, S. (2009). „Ciljevi i zadaci u koncepcijama osnovnog vaspitanja i obrazovanja u Republici Makedoniji – komparativni pristup”. У: К. Шпијуновић (ур.), Образовање и усавршавање наставника – циљеви и задаци васпитно-образовног рада (стр. 243–248). Ужице: Учитељски факултет.
Mclean, I., McMillan A. (2003). The Consise Oxford Dictionary of POLITICS, Oxford: University Press.
Nastavni plan i program za osnovnu školu (2006). Zagreb: Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta.
Николић, Р. (2014). „Какве су перспективе школе и наставе у овом веку”. У: Р. Николић и др. (ур.), Настава и учење – савремени приступи и перпективе (стр. 17–26). Ужице: Учитељски факултет.
Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Српски језик (2010). Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Поткоњак, Н. (2003). XX век није био ни век детета ни век педагогије, Нови Сад: Савез педагошких друштава.
Правилник о наставном плану и програму за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања (2011). Београд: Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 2.
Прва књига Мојсијева (1993). „Прва књига Мојсијева”. У: Библија (стр. 1–51). Београд: Британско инострано библијско друштво.
Рајчевић, П. (2011). „Квалитет универзитетске наставе по Болоњском процесу”. У: Д. Бранковић (ред.), Квалитет наставног и научног рада и Болоњски процес (стр. 253–263). Бања Лука: Филозофски факултет у Бањалуци.
Резолуције и декларације УНЕСКА и Европског савета о основном и средњем образовању (1995). Актуелности у образовању у свету, бр. 3/100, 1995, Република Србија, Министарство просвете.
Савићевић, Д. М. (2003). Компаративна андрагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
Sistem obrazovanja u Norveškoj (2015). Преузето са: http://www.samfunnskunnskap.no/ [20. 11. 2015.].
Смиљковић, С., Стојановић, Б. (2011). Компаративни приступ Методици матерњег језика и књижевности. Врање: Учитељски факултет.
Smiljković, S. i sar. (2011). „Knjiga – kultura – tradicija v centrru pridobivanja stalnega znanja”. Človeški kapitalkot vir uspeha v procesu globalizacije (str. 426–462). Novo Mesto: Visokoškolsko središće.
Стакић, М. (2015). „Књижевни текст и његова улога у поштовању различитих култура”. У: М. Лончар-Вујновић (прир.), Сусрети народа и култура (стр. 529–540). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Стакић, М., Миловановић, Б. (2015). „Евалуација предзнања из граматике студената Учитељског факултета у Лепосавићу”. У: С. Маринковић (ур.), Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада (стр. 273–284). Ужице: Учитељски факултет.
Станковић, Б. (2000). „Ка функционалној стратегији изучавања и проучавања словенских језика”, Славистика, 4, 11–16.
Трозби, Д. (2012). Економија културне политике. Београд: Clio.
Hrvatski nacionalni obrazovni standard za predmet Hrvatski jezik (2006). Zagreb: Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta RH. Преузето са: http://www.mzos.hr [12.10.2015.].
Šćukanac, А. (2015). Zašto je Finski obrazovni sustav najbolji na svijetu. Преузето са: http://www.educentar.net/HR/ [23.11.2015.].
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: