Малешевци у Билећким Рудинама

  • Radmilo B. Pekić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,Filozofski fakultet,Katedra za istoriju

Sažetak


На подручју средњовјековних Рудина, касније прозваних Билећке Рудине, које су припадале Требињској области, смјештени су били различити влашки катуни. Један од најистакнутијих катунских родова били су Малешевци који су се од XIV до XVI вијека разгранали и од њих су створени нови катуни који су се називали по њиховим старјешинама катунарима. У дубровачким изворима у Рудинама су регистровани катун Станче, назван по катунару Станку Перутинићу, Милошев катун назван по Милошу Радановићу и други катуни чији називи нису баш јасни и данас их не можемо убицирати. Поред тога, у изворима се наводе да су из Милића, Малешеваца и слично.

Од Малешеваца су се разгранала бројна братства настала патримоником и то:
Перутинићи, Станковићи, Милићи, Хребљановићи, Дубравчићи, Милићијевићи, Станихнићи, Хлапчићи, Радановићи, Милошевићи, Баљковићи, Рожетићи, Милотићи, Ратковићи, Банићи, Покрајчићи, Поношевићи, Милојевићи, Первинчићи, Репошевићи, Прибетићи, Велимировићи, Новаковићи, Радосаљићи, Радичевићи, Миросаљићи, Вукчићи, Вукосаљићи, Вукићевићи, Ивановићи, Поповићи и други.

На темељу архивске грађе и теренског истраживања, потврђена су предања да су Малешевци живјели на подручју Билећких рудина и околине, почев од требињских села, Јасена, Дубочана, Врбна, Скроботна, Моска, Малине, Жудојевића па у Коритима код Цернице и селу Кути смјештеном између Дабарског и Фатничког поља. Међутим, могуће да се у средњем вијеку Кутима називало и неко друго мјесто у Рудинама („de Chuti de Rudine”) а данас под тим именом не постоји.


Основно занимање било им је сточарство, па су захваљујући бројним товарним животињама били најистакнутије караванџије. Организовали су и предводили караване од Дубровника до разних дестинација средњовјековне Босне и Србије. У Босну су најчешће превозили робу до Борча, Гласинца, Олова, Вишеграда, Рогатице, Власенице, Коњица, Устиколне, Фоче и друга мјеста. Најчешће дестинације била су им разна мјеста у Полимљу, гдје су робу преузимали други превозници и преносили у српске средњовјековне градове и тргове у Приштину, Призрен, Ново Брдо и друге. Терете су превозили до Ариља и Ваљева. Од краја XV и током XVI вијека крамари Малешевци превозили су робу од Дубровника до Новог Пазара, Скопља и Софије.

Захваљујући сачуваним материјалним остацима у насељима у којима су живјели Малешевци, евидентно је да су живјели у духу православља што потврђују вјерски објекти и натписи на стећцима.

Reference

Voje, I. (1977). Delež hercegovskih vlahov v kreditni trgovini srednjeveškega Dubrovnika, Zgodovinski časopis. XXXI, 465–475.

Динић, М. ( 1937). Четири средњовековна писма, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XVII/2, 232–236.

Динић, М. (2003). Из српске историје средњег века, (С. Ћирковић, В. Ђокић eds.), Београд: Equilibrum.

Dinić-Knežević, D. (1979).”Učešće vlaha u preradi vune i prevozu tkanina u XIV i XV veku”. Istraživanja 7, 317–325

Ковачевић, Д. (1963). ”Средњовјековни катуни по дубровачким изворима”, In. М. Филиповић (eds.) Симпозијум о средњовјековном катуну, (p. 121–139). Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине, Посебна издања, књ. II, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 1.

Kojić-Kovačević, D. (1981). ”Arhivsko-istorijska istraživanja Gornjeg Podrinja”, Naše starine XIV–XV, 109–125.

Kurtović, E. (2006). ”Slavni ljudi svoje vrste – Stankovići vremena vojvode Sandalja Hranića Kosače”, In. S. Jerše, D. Mihelič, P. Štih, (eds.) Med srednjo Evropo in Sredozemljem. Vojetov zbornik, (p. 395–413). Ljubljana: Založba ZRC.

Kurtović, E. (2011). ”Seniori hercegovačkih vlaha”, In. J. Krišto, Z. Matijević i J. Turkalj (eds.). Hum i Hercegovina kroz povijest, knj. I, (p. 647–695). Zagreb: Hrvatski institut za povijest.

Мандић, Н. (2000). Српске породице војводства светог Саве, Београд: Ауторско издање.

Мандић, Н. (2001). Малешевски Мандићи, Гацко: Ауторско издање.

Mandić, N. (2007). Osnivači Hercegovine, Gacko: Autorsko izdanje.

Петровић, Ђ. (1986). Дубровачке архивске вести о друштвеном положају жена код средњовековних Влаха, Историјски часопис XXXII, 5–25.

Пекић, Р. (2011). Трагом Богумила Храбака – власи Предојевићи, In: Д. Маликовић (eds.), ”Живот и дело академика Богумила Храбака”, Међународни тематски зборник (p. 349–376), Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600, Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Пекић, Р. (2016). Херак Милошевић – крамар Малешевац, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLVI–1, 401–417.

Рудић, С. (2006). Властела илирског грбовника, Београд: Историјски институт.

Томовић, Г. (2008). Дубровачка грађа о цркви Грлици у Полимљу, Историјски часопис LVI , 261–278.

Тошић, Ђ. (2008). Процес о херцеговачким мартолосима у Котору, Грађа о прошлости Босне, књ. I, 171–193.

Храбак, Б. (1963). ”Дискусија”, In. М. Филиповић (eds.). Симпозијум о средњовјековном катуну, (p. 114–115). Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине.,Посебна издања, књ. II, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 1.

Храбак, Б. (1981). „Razgranavanje katuna i stvaranje grupe katuna, odnosno plemena u nekadašnjoj Hercegovini (XIII–XV vek)”, In. Ђ. Пејовић (eds.) Предмет и метод изучавања патријахалних заједница у Југославији, (стр. 181–201). Научни скупови, књ. 7, Титоград: Одјељење друштвених наука Црногорске академије наука и мјетности.

Храбак, Б. (1997). Никшић до почетка XIX века, Београд: Ауторско издање.

Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. II, Београд: Архивар.

Храбак, Б. (2008). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. V, Београд: Архивар.

Objavljeno
2016/10/27
Rubrika
Оригинални научни чланак