Малешевци у Билећким Рудинама

Sažetak

На подручју средњовјековних Рудина, касније прозваних Билећке Рудине, које су припадале Требињској области, смјештени су били различити влашки катуни. Један од најистакнутијих катунских родова били су Малешевци који су се од XIV до XVI вијека разгранали и од њих су створени нови катуни који су се називали по њиховим старјешинама катунарима. У дубровачким изворима у Рудинама су регистровани катун Станче, назван по катунару Станку Перутинићу, Милошев катун назван по Милошу Радановићу и други катуни чији називи нису баш јасни и данас их не можемо убицирати. Поред тога, у изворима се наводе да су из Милића, Малешеваца и слично.

Од Малешеваца су се разгранала бројна братства настала патримоником и то:
Перутинићи, Станковићи, Милићи, Хребљановићи, Дубравчићи, Милићијевићи, Станихнићи, Хлапчићи, Радановићи, Милошевићи, Баљковићи, Рожетићи, Милотићи, Ратковићи, Банићи, Покрајчићи, Поношевићи, Милојевићи, Первинчићи, Репошевићи, Прибетићи, Велимировићи, Новаковићи, Радосаљићи, Радичевићи, Миросаљићи, Вукчићи, Вукосаљићи, Вукићевићи, Ивановићи, Поповићи и други.

На темељу архивске грађе и теренског истраживања, потврђена су предања да су Малешевци живјели на подручју Билећких рудина и околине, почев од требињских села, Јасена, Дубочана, Врбна, Скроботна, Моска, Малине, Жудојевића па у Коритима код Цернице и селу Кути смјештеном између Дабарског и Фатничког поља. Међутим, могуће да се у средњем вијеку Кутима називало и неко друго мјесто у Рудинама („de Chuti de Rudine”) а данас под тим именом не постоји.

Основно занимање било им је сточарство, па су захваљујући бројним товарним животињама били најистакнутије караванџије. Организовали су и предводили караване од Дубровника до разних дестинација средњовјековне Босне и Србије. У Босну су најчешће превозили робу до Борча, Гласинца, Олова, Вишеграда, Рогатице, Власенице, Коњица, Устиколне, Фоче и друга мјеста. Најчешће дестинације била су им разна мјеста у Полимљу, гдје су робу преузимали други превозници и преносили у српске средњовјековне градове и тргове у Приштину, Призрен, Ново Брдо и друге. Терете су превозили до Ариља и Ваљева. Од краја XV и током XVI вијека крамари Малешевци превозили су робу од Дубровника до Новог Пазара, Скопља и Софије.

Захваљујући сачуваним материјалним остацима у насељима у којима су живјели Малешевци, евидентно је да су живјели у духу православља што потврђују вјерски објекти и натписи на стећцима.