Maleševci in Bileća’s Rudine
Abstract
Different Vlachs katuns were located in the area of Bileća and its neighbouring area of Rudine in the Middle Ages. One of the most prominent katun clan was Maleševci and its brethren, with many branches, which is the main subject of the paper. We will begin with this clan’s first written records in the 14th century and continue until the beginning of the 16th century. Numerous documents about Vlachs Maleševci are preserved in Dubrovnik Archive, but some parts are either published or scattered in scientific writings and until now, they have never been systematised.
References
Voje, I. (1977). Delež hercegovskih vlahov v kreditni trgovini srednjeveškega Dubrovnika, Zgodovinski časopis. XXXI, 465–475.
Динић, М. ( 1937). Четири средњовековна писма, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XVII/2, 232–236.
Динић, М. (2003). Из српске историје средњег века, (С. Ћирковић, В. Ђокић eds.), Београд: Equilibrum.
Dinić-Knežević, D. (1979).”Učešće vlaha u preradi vune i prevozu tkanina u XIV i XV veku”. Istraživanja 7, 317–325
Ковачевић, Д. (1963). ”Средњовјековни катуни по дубровачким изворима”, In. М. Филиповић (eds.) Симпозијум о средњовјековном катуну, (p. 121–139). Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине, Посебна издања, књ. II, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 1.
Kojić-Kovačević, D. (1981). ”Arhivsko-istorijska istraživanja Gornjeg Podrinja”, Naše starine XIV–XV, 109–125.
Kurtović, E. (2006). ”Slavni ljudi svoje vrste – Stankovići vremena vojvode Sandalja Hranića Kosače”, In. S. Jerše, D. Mihelič, P. Štih, (eds.) Med srednjo Evropo in Sredozemljem. Vojetov zbornik, (p. 395–413). Ljubljana: Založba ZRC.
Kurtović, E. (2011). ”Seniori hercegovačkih vlaha”, In. J. Krišto, Z. Matijević i J. Turkalj (eds.). Hum i Hercegovina kroz povijest, knj. I, (p. 647–695). Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Мандић, Н. (2000). Српске породице војводства светог Саве, Београд: Ауторско издање.
Мандић, Н. (2001). Малешевски Мандићи, Гацко: Ауторско издање.
Mandić, N. (2007). Osnivači Hercegovine, Gacko: Autorsko izdanje.
Петровић, Ђ. (1986). Дубровачке архивске вести о друштвеном положају жена код средњовековних Влаха, Историјски часопис XXXII, 5–25.
Пекић, Р. (2011). Трагом Богумила Храбака – власи Предојевићи, In: Д. Маликовић (eds.), ”Живот и дело академика Богумила Храбака”, Међународни тематски зборник (p. 349–376), Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600, Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Пекић, Р. (2016). Херак Милошевић – крамар Малешевац, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLVI–1, 401–417.
Рудић, С. (2006). Властела илирског грбовника, Београд: Историјски институт.
Томовић, Г. (2008). Дубровачка грађа о цркви Грлици у Полимљу, Историјски часопис LVI , 261–278.
Тошић, Ђ. (2008). Процес о херцеговачким мартолосима у Котору, Грађа о прошлости Босне, књ. I, 171–193.
Храбак, Б. (1963). ”Дискусија”, In. М. Филиповић (eds.). Симпозијум о средњовјековном катуну, (p. 114–115). Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине.,Посебна издања, књ. II, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 1.
Храбак, Б. (1981). „Razgranavanje katuna i stvaranje grupe katuna, odnosno plemena u nekadašnjoj Hercegovini (XIII–XV vek)”, In. Ђ. Пејовић (eds.) Предмет и метод изучавања патријахалних заједница у Југославији, (стр. 181–201). Научни скупови, књ. 7, Титоград: Одјељење друштвених наука Црногорске академије наука и мјетности.
Храбак, Б. (1997). Никшић до почетка XIX века, Београд: Ауторско издање.
Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. II, Београд: Архивар.
Храбак, Б. (2008). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. V, Београд: Архивар.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: