Жанровске специфичности српске реалистичке приповетке

  • Mirjana M. Stakić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet Prizren - Leposavić

Sažetak


У раду разматрамо жанровске специфичности српске реалистичке приповетке.  Да бисмо утврдили жанровске, првенствено, језичкостилске особености српске реалистичке приповетке и прозе уопште,  описујемо стилске специфичности које повезују реалистичка дела настала у време развитка реализма  као правца;  утврђујемо заједничке стилске црте које их повезују и разграничавамо њихове стилске карактеристике у односу на  особености прозних текстова  који припадају претходном периоду – романтизма. Такође,  истражујемо и у савременој српској књижевносности  статус прозног текста који у стваралачком методу носи ознаке реалистичког. Закључци упућују да структура ауторске приповетке не подлеже строгим теоријским правилима и да термин реалистичка приповетка не ограничава приповетку само на време трајање епохе реализма, већ на сваки књижевни период у коме је стваралац користио објективни метод у приказивању догађаја и јунака.

Reference

Албахари, Д. (1998/99). „Савремена кратка прича”. У: Љиљана Николић и Босиљка Милић (прир.), Лектира за IV разред гимназија и средњих стручних школа (стр. 462–466). Београд: Стручна књига.

Албахари, Д. (2004). Опис смрти. Београд: Српска књижевна задруга.

Балзак, О. (2005). Чича Горио. Београд: Просвета.

Блекбурн, С. (1999). Оксфордски филозофски речник. Нови Сад: Светови..

Вукићевић, Д. (2006). Писмо и прича: српска реалистичка приповетка и фолклорна традиција. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Вученов, Д. (1981). Трагом епохе реализма. Крушевац: Багдала.

Гвозденов, В. (2015). „Романопишчева опклада”. У: Д. Албахари, Мамац / Цинк, Изабрана дела Давида Албахарија, први том (стр. 11–13). Београд: Чаробна књига.

Деретић, Ј. (1979). „Српска књижевност и историја”. У: Бранислав Милошевић (ур.), Књижевност, историја савременост (стр. 13–32), Београд: Рад.

Кочић, П. (1980). „Кроз мећаву”. У: П. Кочић, Одабрана дела (138–151). Београд: Рад.

Мала енциклопедија Просвете (1968). Београд: Просвета.

Марковић, С. (1963). Певање и мишљење. Београд: Рад.

Мартини, Ф. (1971). Историја немачке књижевности. Београд: Нолит.

Милинковић, М. (2015). „Случај господина Тиодора Стевића”. У: М. Милинковић, Корак до неба (19–36). Легенда: Чачак.

Пантић, М. (1982). „Сижејне доминанте Лазаревићевих приповедака”. Књижевност и језик, 2, 105–118.

Пониж, Д. (1981). „Традиционализам и модернизам, дијаспора појмова и културно торбарење савременом словеначком прозом”. Градина, 2, 26–33.

Стакић, М. (2014). „Поетски језик као одлика стила књижевне прозе”, Зборник радова Учитељског факултета, књига 8, стр. 123–137.

Стакић, М. (2015). „Улога и значај карактеризације у тумачењу књижевних ликова”. Зборник радова Филозофског факултета универзитета у Приштини XLVI(2), стр. 293–311.

Тодоровић, П. (1882). Уништење естетике. Београд.

Флакер, А. (1976). Стилске формације. Загреб: Либер.

Objavljeno
2016/10/27
Rubrika
Прегледни чланак