Genre-specific Features  of the Short Story in Serbian Realism

Mirjana M. Stakić

doi:10.5937/zrffp46-12095

Mirjana M. Stakić University of Priština with temporary head-office in Kosovska Mitrovica, Faculty of Education in Prizren – Leposavić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-12095

Abstract

This paper will discuss genre-specific features of the short story in Serbian Realism. To establish genre-specific, primarily linguistic and stylistic features of the short story in Serbian Realism and prose in general, we will describe stylistic attributes that connect literary works written in the period of Realism as a movement and determine common stylistic features that link them. In addition, we will also examine the status of the prose text, the creative method of which was defined as realist in contemporary Serbian literature. Conclusions indicate that the structure of the auctorial short story is not subject to strict theoretical rules and that the term realist short story does not restrict the story to the period of the epoch of Realism, but allows it to apply to every literary period in which authors used the objective method to depict events and protagonists.

References

Албахари, Д. (1998/99). „Савремена кратка прича”. У: Љиљана Николић и Босиљка Милић (прир.), Лектира за IV разред гимназија и средњих стручних школа (стр. 462–466). Београд: Стручна књига.

Албахари, Д. (2004). Опис смрти. Београд: Српска књижевна задруга.

Балзак, О. (2005). Чича Горио. Београд: Просвета.

Блекбурн, С. (1999). Оксфордски филозофски речник. Нови Сад: Светови..

Вукићевић, Д. (2006). Писмо и прича: српска реалистичка приповетка и фолклорна традиција. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Вученов, Д. (1981). Трагом епохе реализма. Крушевац: Багдала.

Гвозденов, В. (2015). „Романопишчева опклада”. У: Д. Албахари, Мамац / Цинк, Изабрана дела Давида Албахарија, први том (стр. 11–13). Београд: Чаробна књига.

Деретић, Ј. (1979). „Српска књижевност и историја”. У: Бранислав Милошевић (ур.), Књижевност, историја савременост (стр. 13–32), Београд: Рад.

Кочић, П. (1980). „Кроз мећаву”. У: П. Кочић, Одабрана дела (138–151). Београд: Рад.

Мала енциклопедија Просвете (1968). Београд: Просвета.

Марковић, С. (1963). Певање и мишљење. Београд: Рад.

Мартини, Ф. (1971). Историја немачке књижевности. Београд: Нолит.

Милинковић, М. (2015). „Случај господина Тиодора Стевића”. У: М. Милинковић, Корак до неба (19–36). Легенда: Чачак.

Пантић, М. (1982). „Сижејне доминанте Лазаревићевих приповедака”. Књижевност и језик, 2, 105–118.

Пониж, Д. (1981). „Традиционализам и модернизам, дијаспора појмова и културно торбарење савременом словеначком прозом”. Градина, 2, 26–33.

Стакић, М. (2014). „Поетски језик као одлика стила књижевне прозе”, Зборник радова Учитељског факултета, књига 8, стр. 123–137.

Стакић, М. (2015). „Улога и значај карактеризације у тумачењу књижевних ликова”. Зборник радова Филозофског факултета универзитета у Приштини XLVI(2), стр. 293–311.

Тодоровић, П. (1882). Уништење естетике. Београд.

Флакер, А. (1976). Стилске формације. Загреб: Либер.