Топографија и путна мрежа на територији античког Наиса

  • Irena V. Ljubomirović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju
Ključne reči: archaeological findings||, ||археолошки налази, topography||, ||топографија, roads network||, ||путна мрежа, Nais||, ||Наис,

Sažetak


У раду је начињен покушај да се на основу епиграфских споменика и историјских извора али и бележака путописаца који су походили град утврди територија античког града. Захваљујући свом положају на важној раскрсници и успутној станици преко града су пролазили важни путеви. Густа путна мрежа условила је и интензиван саобраћај, прелазак војних одреда као и развијену трговину. Посебно ће бити речи о путним станицама у којима је циркулисао велики број људи, животиња и робе.

 

Reference

Ајдић, Р. (1974). „Античке некрополе у Нишу“. Нишки зборник I, 33–45.

Андрејевић, Б. (1971). „Развитак Ниша од средине XV до краја XVII века“. Нишки зборник 1, 62–72.

Вулић, Н. и Премерштајн, фон А. (1903). „Антички споменици у Србији“. Споменик XXXIX, 43–89.

Вулић, Н. (1931). „Антички споменици у Србији“. Споменик LXXI, 4–259.

Вулић, Н. (1941–48). „Антички споменици наше земље – Трачки коњаник и друге иконе из античког доба“. Споменик XCVIII, 1–339.

Гарашанин, М. и Ајдић, Р. (1971). Праисторијске културе Поморавља и источне Србије. Ниш.

Зотовић, Љ. (1961). „Извештаји са ископавања касноантичке некрополе у Нишу“. Лимес у Југославији I, 171–175.

Зотовић, Љ. и Петровић, П. (1980). „Јагодин мала – касноантичка некропола“. Археолошки преглед 23, 115–116.

Јацановић, Д. (1981). „Медијана железничка станица Ћеле кула – касноантичка некропола“. Археолошки преглед 22, 97–99.

Јовановић, А. (1977). Комплет за игру из гроба са градског поља у Нишу (IV век)“. Нишки зборник 3, 131–142.

Јовановић, А. (1989). „Археолошки трагови сеобе народа у Нишу и околини“. Нишки зборник 17, 87–100.

Јовановић, А. (1997). „Античке комуникације на горњем Тимоку“. Гласник српског археолошког друштва 14, 41–53.

Јовановић, Д. (1956). „Неки топографски подаци о старом Нишу“. Старинар V–VI, 365–372.

Јоцић, М. (1982). „Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији“. Нишки зборник 11, 71–78.

Јуришић, А. (1956). Саопштења Републичког Завода за заштиту споменика.

Костић, Ђ. (2011) (прир.). Слике са Балкана Феликса Каница. Београд: Народни музеј.

Љубомировић, И. (2013). Никола Вулић – историчар антике. Ниш.

Љубомировић, И. (2015) (ур.). Феликс Каниц на централном Балкану – 150 година истраживања у Нишу. Ниш: Филозофски факултет.

Маџаров, М. (1985). „Римската станиција Viamata на п‘тја Филипол-Ескус“. Археологија 27/2, 36–45.

Милошевић, Г. (2004). „Мартиријум и гробљанска базилика у Јагодин мали у Нишу“. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија II (стр. 121–140). Ниш: Нишки културни центар.

Милошевић, Г. (2005). „Италијански план Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града“. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија III (стр. 149–162). Ниш: Нишки културни центар.

Мирковић, М. (1960). „Римски пут Naissus–Scupi и станице Ad-Fines“. Жива антика X, 249–256.

Петровић, В. (2007). Дарданија у римским итинерарима (градови и насеља). Београд: Балканолошки институт САНУ.

Петровић, В., Филиповић, В. и Миливојевић, С. (2012). Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Петровић, Н. (1968). Касноантичка некропола у Јагодин мали (водич без пагинације). Ниш.

Петровић, П. (1967). „Нови миљоказ Филипа I Арабљанина – прилог топографији“. Старинар VIII, стр. 56–60.

Петровић, П. (1976). „Станице Timacum на путу Naissus–Ratiaria и античко насеље код села Равна“. Старинар XXVI, 43–56.

Петровић, П. (1992). „Антички Сврљиг“. У: С. Петровић (ур.), Културна историја Сврљига II (стр. 121–132). Ниш. Просвета.

Петровић, П. (1993). „Naissus – задужбина цара Константина“. У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (Галерија САНУ, књ. 73) (стр. 57–81). Београд: САНУ.

Петровић, П. (1999). Ниш у античко доба. Ниш. Просвета.

Рашковић, Д. (2007). „Римско насеље Praesidium pompei – Римљани у Алексиначкој котлини“ у: М. Ракоција (ур.). Ниш и Византија V (стр. 219–223). Ниш. Нишки културни центар.

Срејовић, Д. (1959). „Два касноантичка портрета из Србије“. Жива антика IX, 253–264.

Срејовић, Д. и Цермановић-Кузмановић, А. (1987). Римска скулптура у Србији. Београд. Галерија САНУ.

Томовић, М. (1994). Римска скулптура у Горњој Мезији (докторска дисертација).

Barnes, T. (1981). Constantine and Eusebius. Cambridge Mass. and London.

Bugarski, A. (1997). Ikonografija i specifičnost reljefa Mitrinog kulta obrađena s dvije strane. Zadar: Arheološki muzej.

Dušanić, S. i Mirković, M. (1976). Inscriptiones de la Mésie Supérieure I: Singidunum et le nord.ouest de la province. Beograd: Centar za epigrafiku i numizmatiku.

Kanitz, F. (1892). Römische Studien in Serbien. Dr Donau-Grenzwall, das Stassennnetz die Städte, Castelle, Denkmale, Thermen und Bergwerke zur Römerzeit im Königreiche Serbien. Wien.

Kiss, Z. (1984). Etudes sur le portrait impérial romain en Egypte. Warszawa.

Mannert, C. (1824). Tabula iteneraria Peutingeriana. Lipsiae: Hahn.

Petrović, P. (1979). Inscriptions de la Mésie Supérieure IV (IMS IV): Naissus – Remesiana – Horreum Margi. Beograd. Centar za epigrafiku i numizmatiku.

Petrović, P. (1995). Inscriptions de la Mésie Supérieure III/2: Timacum Minus et la vallée du Timok.

Beograd: Centre d'études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de philosophie de l‘Université de Belgradе.

Vasić, M. (2001). „On the Porphyry Head from Niš once more“. Starinar L, 245–251.

Vasić, M. и Milošević, G. (2000). Mansio idimum rimska poštanska i putna stanica kod Medveđe. Beograd.

Objavljeno
2016/12/21
Rubrika
Оригинални научни чланак