Дубровачка антунинска породица Градојевић – Братутовић, поријеклом из Требиња

Radmilo B. Pekić

doi:10.5937/zrffp46-12407

Radmilo B. Pekić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,Filozofski fakultet,Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-12407

Ključne reči: family Gradojević – Bratutović||, ||породица Градојевић, Братутовић, Antunin||, ||Антунини, Middle Ages||, ||средњи вијек, Trebinje||, ||Требиње, Dubrovnik (Ragusa)||, ||Дубровник,

Sažetak

Опште је познато да је у средњем вијеку у Дубровник досељавало становништво из разних крајева Балканског, Апенинског и Пиринејског полуострва. Неки од досељеника деценијама су живјели у граду подно Срђа и нису могли добити дубровачко грађанство. Насупрот томе, неки су успјели постати дубровачки грађани и чланови угледних антунина.

Дубровачким антунинима припадала је породица Градојевић, касније прозвана Братутовић, чији је родоначелник из Требиња доселио у Дубровник. Аутор у раду обрађује развој породице Градојевић Брату-то-вић од њиховог досељавања у Дубровник. На темељу литературе, обја-вљених извора и необјављене дубровачке архивске грађе, посебна пажња посвећена је истакнутијим члановима наведене породице, њиховој пословној дјелатности, брачним везама и тестаментима. Циљ рада је да се употпуне досадашња сазнања о средњовјековном становништву Дубровника, њиховом поријеклу, пословном и приватном животу.

Reference

Динић-Кнежевић, Д. (1982). Тканине у привреди средњовјековног Дубровника (Посебна издања, књ. DXL, Одељење историјских наука, књ. 8). Београд: САНУ.

Динић-Кнежевић, Д. (1995). Миграције становништва из јужнословенских земаља у Дубровник током средњег века. Нови Сад: САНУ, Филозофски факултет у Новом Саду.

Олесницки, А. (1935). „Турски извори о Косовском боју“. Гласник Скопског научног друштва XIV, 59–98.

Пекић, Р. (2005). Жупа Дабар у средњем вијеку. Билећа: „СКПД“, Просвјета.

Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини.

Пекић, Р. (2013). „Тестамент сукнара Братута Градојевића из Требиња“. Грађа о прошлости Босне 6, 119–129.

Пекић, Р. (2015). „Дубровачки антунин Галеацо Бруњоли из Мантове“. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLV(1), 45–67.

Тошић, Ђ. (1998). Требињска област у средњем вијеку. Београд: Историјски институт.

Тошић, Ђ. (2003). „Живот у средњовјековном селу требињског краја“. У: Тибор Живковић, С. Ђенић (ур.), Српско село, могућности и даљи правци истраживања, [Зборник радова, бр. 22] (стр. 19–30). Београд: Историјски институт САНУ; Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну.

Ћук, Р. (1995). „Дубровачке грађанске породице поријеклом из средњовековне босанске државе“. У: Славенко Терзић (ур.), Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена [Зборник радова, књ. 12] (стр. 171–182), Београд: Историјски институт САНУ.

Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине (књ. I). Београд: Архивар.

Enciklopedija Leksikografskog zavoda 1 (1955). Zagreb: Leksikografski zavod.

Gelcich, G. (1884). Dello sviluppo civile di Ragusa, considerato ne' suoi monumenti istorici ed artistici, Memorie e studi. Ragusa: Carlo Pretner.

Gović, T. (2004). Epigrafski spomenici u Dubrovniku. Dubrovnik: Biskupski ordinarijat.

Hrabrak, B. (2007). „Poslovno svеstrani katalonski konzul u Dubrovniku Peroto Torilje (1499–1513)“. U: R. Kastori (ur.), Panonija–Balkan–Sredozemlje (str. 67–95). Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.

Kapetinić, N. (2012). Mlinovi na rijeci Ljutoj u Konavlima. Gruda: Društvo prijatelja dubrovačke starine i Matica hrvatska Konavle.

Korać, V. (1966). Trebinje, Istorijski pregled I, period do dolaska Turaka. Trebinje: Zavičajni muzej.

Kurtović, E. (2012). Radič Miobratović, mercator de Cerniza (1467–1506). Godišnjak BZK „Preporod“, XII, 295–306.

Martinović, I. (2011). Žanrovi Hrvatske filozofske baštine od 15. do 18. stoljeća. Split: Filozofski fakultet sveučilišta u Splitu.

Miović-Perić, V. (2001). Dragomans of the Dubrovnik Republic: Their and Career. Anales 5, 81–94.

Miović, V. (2005). Dubrovačka Republika u spisima osmanskih sultana s analitičkim inventarom sultanskih spisa serije Acta Turcarum Državnog arhiva u Dubrovniku. Dubrovnik: Državni arhiv u Dubrovniku.

Pеšorda-Vardić, Z. (2007). „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“. Povijesni prilozi 33, 215–237.

Pеšorda-Vardić, Z. (2012). U predvorju vlasti, dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku. Zagreb: HAZU; Zavod za povijesne znanosti u Dubrovniku; Hrvatski institut za povijest.

Rothman, N. E. (2013). Dragomans and „Turkish Literature“: The Making of a Field of Inquiry. Oriente Moderno 93, стр. 390–421.

Sivrić, M. (2009). „Rod Mioša (Čepikuća-Milša) i njihov razvoj u Dubrovniku, prilog poznavanju starih rodova“. Hercegovina 23, стр. 35–60.

Šundrica, Z. (2000). Poisons and Poisoning in the Republic of Dubrovnik. Annals, 4, 7–79.

Voje, I. (1976). Kreditna trgovina u srednjovjekovnom Dubrovniku. Sarajevo: ANUBiH.