Antunin Family Gradojević – Bratutović from Dubrovnik, Originally from Trebinje
Abstract
This work shows the historical developement of one of many city families in Dubrovnik which, according to Dubrovnik genealogies, during the middle ages arrived from Serbian countries. The focus is on the family Gradojević – Bratutović, whose founder moved from Trebinje, from Dukats of St. Sava to Dubrovnik in the thirties of the 15th century and soon became full-fledged citizen of Dubrovnik. The founder of the family, Bratut Gradojević was a clothier, he produced and sold clothes. He cooperated with other traders and his business was creditworthy. As a prominent merchant, he gained fortune and became a member of prominent Antunin association, which gathered the richest class of citizenry from Dubrovnik. His descendants proceeded with the same practice and thus enlarged family capital.
Apart from Dubrovnik, family members also owned land in Primorje in the settlement of Visočani. They had possession in Konavle where they grew various cereals.
Family Gradojević – Bratutović lasted over 200 years in Dubrovnik. This family derived a prominent dragoman Vicko Bratutović, an excellent expert of oriental languages, who worked as an interpreter for emperor Ferdinand III. Later he worked on the Spanish court where his life ended.
References
Динић-Кнежевић, Д. (1982). Тканине у привреди средњовјековног Дубровника (Посебна издања, књ. DXL, Одељење историјских наука, књ. 8). Београд: САНУ.
Динић-Кнежевић, Д. (1995). Миграције становништва из јужнословенских земаља у Дубровник током средњег века. Нови Сад: САНУ, Филозофски факултет у Новом Саду.
Олесницки, А. (1935). „Турски извори о Косовском боју“. Гласник Скопског научног друштва XIV, 59–98.
Пекић, Р. (2005). Жупа Дабар у средњем вијеку. Билећа: „СКПД“, Просвјета.
Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини.
Пекић, Р. (2013). „Тестамент сукнара Братута Градојевића из Требиња“. Грађа о прошлости Босне 6, 119–129.
Пекић, Р. (2015). „Дубровачки антунин Галеацо Бруњоли из Мантове“. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLV(1), 45–67.
Тошић, Ђ. (1998). Требињска област у средњем вијеку. Београд: Историјски институт.
Тошић, Ђ. (2003). „Живот у средњовјековном селу требињског краја“. У: Тибор Живковић, С. Ђенић (ур.), Српско село, могућности и даљи правци истраживања, [Зборник радова, бр. 22] (стр. 19–30). Београд: Историјски институт САНУ; Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну.
Ћук, Р. (1995). „Дубровачке грађанске породице поријеклом из средњовековне босанске државе“. У: Славенко Терзић (ур.), Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена [Зборник радова, књ. 12] (стр. 171–182), Београд: Историјски институт САНУ.
Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине (књ. I). Београд: Архивар.
Enciklopedija Leksikografskog zavoda 1 (1955). Zagreb: Leksikografski zavod.
Gelcich, G. (1884). Dello sviluppo civile di Ragusa, considerato ne' suoi monumenti istorici ed artistici, Memorie e studi. Ragusa: Carlo Pretner.
Gović, T. (2004). Epigrafski spomenici u Dubrovniku. Dubrovnik: Biskupski ordinarijat.
Hrabrak, B. (2007). „Poslovno svеstrani katalonski konzul u Dubrovniku Peroto Torilje (1499–1513)“. U: R. Kastori (ur.), Panonija–Balkan–Sredozemlje (str. 67–95). Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.
Kapetinić, N. (2012). Mlinovi na rijeci Ljutoj u Konavlima. Gruda: Društvo prijatelja dubrovačke starine i Matica hrvatska Konavle.
Korać, V. (1966). Trebinje, Istorijski pregled I, period do dolaska Turaka. Trebinje: Zavičajni muzej.
Kurtović, E. (2012). Radič Miobratović, mercator de Cerniza (1467–1506). Godišnjak BZK „Preporod“, XII, 295–306.
Martinović, I. (2011). Žanrovi Hrvatske filozofske baštine od 15. do 18. stoljeća. Split: Filozofski fakultet sveučilišta u Splitu.
Miović-Perić, V. (2001). Dragomans of the Dubrovnik Republic: Their and Career. Anales 5, 81–94.
Miović, V. (2005). Dubrovačka Republika u spisima osmanskih sultana s analitičkim inventarom sultanskih spisa serije Acta Turcarum Državnog arhiva u Dubrovniku. Dubrovnik: Državni arhiv u Dubrovniku.
Pеšorda-Vardić, Z. (2007). „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“. Povijesni prilozi 33, 215–237.
Pеšorda-Vardić, Z. (2012). U predvorju vlasti, dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku. Zagreb: HAZU; Zavod za povijesne znanosti u Dubrovniku; Hrvatski institut za povijest.
Rothman, N. E. (2013). Dragomans and „Turkish Literature“: The Making of a Field of Inquiry. Oriente Moderno 93, стр. 390–421.
Sivrić, M. (2009). „Rod Mioša (Čepikuća-Milša) i njihov razvoj u Dubrovniku, prilog poznavanju starih rodova“. Hercegovina 23, стр. 35–60.
Šundrica, Z. (2000). Poisons and Poisoning in the Republic of Dubrovnik. Annals, 4, 7–79.
Voje, I. (1976). Kreditna trgovina u srednjovjekovnom Dubrovniku. Sarajevo: ANUBiH.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: