Стрип у настави језика и књижевности у млађим разредима основне школе - методичке могућности
Sažetak
Могућности коришћења стрипа у настави матерњег, али и страног језика и књижевности разноврсне су и многобројне. Он може бити мотивација за доживљај књижевног дела, потпуније разумевање граматичких категорија, правописних правила или повратна информација о прочитаном. Стрип подстиче читалачку перцерпцију ученика, а његово сачињавање развија опажај за одвајање кључних сегмената који се представљају сликом и текстом. У савременом добу у којем доминирају дигитални медији, свакако заслужује посебно место у настави како би оснажио вредност књиге. Циљ рада је представљање могућности за коришћење стрипа у настави матерњег језика, књижевности, језичке културе и учењу страног, односно енглеског језика.
У раду су приказани елементи стрипа, његова структура и осврт на историјске чињенице, као и могућности употребе у настави. Као визуелно средство комуникације карактерише га временска димензија настала ређањем кадрова, што га чини сличним филму. Истовремено изражавање сликом и текстом, карактеристичан дијалог, ређе монолог, динамика и временски след посебно су занимљиви ученицима, што га препоручује за учење језика, подстицање читања, развијање језичке културе и боље разумевање књижевности.
Reference
Грујић, Т. (2014). Змајев Невен и зачетак српског стрипа за децу. Детињство, 2. Међународни центар књижевности за децу, Нови Сад: Змајеве дечје игре, стр. 93−104.
Draginčić, S. i Zupan Z. (1986). Istorija jugoslovenskog stripa I – do 1941.godine. Novi Sad. Forum. Marketprint. https://www.rastko.rs/strip/1/zupan-draginicic_1/index_l.html, posećeno 11.02.2017.
Ignjatović, S. (1975). Poetizam stripa. Polja, časopis za kulturu, umetnost i teoriju. http://polja.rs/wp-content/uploads/2016/07/Polja-196-197_4_9.pdf, posećeno 13.2.2017.
Kerneža, M., Kovdigel Aberšek, M. (2016). Strip – metoda, ki fantom omogoča uspešnejšo interpretacijo mladinskega literarnega besedila. Revija za elementarno izobraževanje št. 2. www.pef.um.si/.../REI%207%202%20web%20cl%208.pdf, posećeno 7.2.2017.
Lazzarich, М., Томљеновић, З. (2011). Могућности употребе стрипа у развоју комуникацијске компетенције. Настава и васпитање, 1. Београд: Педагошко друштво Србије, стр. 5−22.
Lučić, K. (2005). Prožimanje riječi, slike i glazbe u metodici književnosti u razrednoj nastavi. Zagreb: Školska knjiga.
Опачић З. (2014). Стрип. Лексикон образовних термина. П. Пијановић (ур.). Београд: Учитељски факултет.
Педагошка енциклопедија 2 (1989). Н. Поткоњак, П. Шимлеша (ур.). Београд: Завод за издавање уџбеника.
Педагошки речник 2 (1967). Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, Институт за педагошка истраживања.
Петровачки, Љ., Савић, М. (2012): Стрип у настави граматике. Методички видици часопис за методику филолошких и других друштвено-хуманистичких предмета, 3, Нови Сад: Филозофски факултет, стр.11−27.
Петровић, Т. (2014). Визуелна поетска форма (слика, сликовница, стрип, игра знацима). Детињство, 1. Међународни центар књижевности за децу, Нови Сад: Змајеве дечје игре, стр. 110–117.
Стакић, М. (2015). Улога и значај карактеризације у тумачењу књижевних ликова. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLV, 4, стр. 293311.
Scott, Mac Cloud (2005). Kako čitati strip – nevidljivu umjetnost. Zagreb: Mentor.
Хант, П. (2013). Тумачење књижевности за децу. З. Опачић (ур.). Београд: Учитељски факултет.
Crnković, M. (1987). Sto lica priče. Zagreb: Školska knjiga.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293