Појам славе у књижевном и публицистичком стваралаштву током великог рата

Mitra M. Reljić

doi:10.5937/zrffp47-14190

Mitra M. Reljić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-14190

Ključne reči: языковое мировоззрение||, ||језичка слика света, концептуальная метафора||, ||концептуална метафора, концепт||, ||концепт, слава||, ||слава, Первая мировая война||, ||Велики рат,

Sažetak

Слава је један од чешћих појмова међу онима који се срећу на страницама литерарних и других сведочења настајалих на фронту и у позадини Великог рата 1914-1918. Његова концептуална структура, предочена у поменутом стваралаштву и периоду, осим општесловенских значења славе, изнова потврђује и нека, само српској култури својствена значења. Анализом текстова дошло се до закључка да је из комплекса речницима фиксираних (или изостављених) значења, за концепт славе у годинама Великог рата типична: 1) војничка, херојска слава, 2) крсна слава и 3) Слава Божија, те да иста значења доминирају и код данашњих корисника српског језика.

Reference

Asman, A. (1999). O metaforici sećanja (Aleksandra Bajazetov-Vučen, prev.). R.E.Č. Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja, br. 52, 121–135.

Винавер, С. (1971). Чувари света. Нови Сад – Београд: Матица српска – Српска књижевна задруга.

Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Кончаревић, К. (2006). Језик и православна духовност: студије из лингвистике и теологије језика. Крагујевац: Каленић.

Лазаревић, В. (2001). Српски именослов. Земун- Нови Београд: Book-Marso.

Lakoff, G. & Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By. Chicago: The University of Chicago Press.

Лома, А. 2002. Пракосово: словенски и праиндоевропски корени. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Лотман, Ю. М. (1992). Об опозиции „честь” – „слава” в светских текстах киевского периода. В: Избранные статьи в 3-х т.т. Т. II. Талин.

Нагибина, Е. В. (2002). Концепт „слава” в русском языке: Лингвокультурологический аспект. Доступно на: http:www.dslib.net/russkij-jazyk/concept-slava-v-russkom-jazyke-lingvokulturologicheskij-aspekt.html.

Perak, B. (2011). Jezično opojmljivanje iskustva svetoga. Prinosi kognitivne lingvistike kognitivnim znanostima o religiji. Suvremena znanost i vjera. Mostar, 241–272.

Пипер, П., Драгићевић, Р. и Стефановић, М. (2005). Асоцијативни речник српскога језика. Београд: Службени лист СЦГ – Београдска књига.

Ramšak, M. (2013). Posredovanje kulture u jeziku: utjecaj kulture časti na svakodnevni život. Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, Vol. 50 No. 2, 7–32.

Рељић, М. (2013). Асоцијативни искази у контексту „сапребивања у телу или у истом духу” и њихов комуникацијски потенцијал. – Теолингвистичка проучавања словенских језика = Theolinguistic Studies of Slavic Languages. Београд: САНУ – Одељење језика и књижевности (Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књига 5), 235–254.

Ристић, С. и Лазић-Коњик, И. (2012). Дом у српском језику. Доступно на: http://www.rastko.rs/rastko/delo/14705.

Ристић, С. (2013). Концепт дома у религијском дискурсу. Теолингвистичка проучавања словенских језика = Theolinguistic Studies of Slavic Languages. Београд: САНУ – Одељење језика и књижевности (Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књига 5), 255–275.

Трифуновић, Ђорђе. 1990. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит

Фасмер, М. (1987). Этимологический словарь русского языка в четырех томах. Том 3. Перевод с немецкого и дополнения О. Н. Трубачева. Москва: „Прогресс“.

Хамваш, Б. (1991). Тајни записник (С. Бабић, прев.). Писмо, 24, 142–197.