Понятие славы в литературном и публицистическом творчестве периода первой мировой войны
Abstract
Темой настоящей статьи является концептуальная структура понятия слава, выявившаяся на страницах литературных и публицистических произведений, созданных в годы Первой мировой войны. Воспользовавшись анализом упомянутых произведений (с опорой на лексикографические данные) как основным методическим приемом, нам удалось снова раскрыть, помимо общеславянских значений, и некоторые, лишь сербской культуре свойственные значения данного слова. Более того, анализ показал, что из ряда значений, зафиксированных в словарных статьях, для концепта славы в военные годы типичными являются: 1) почетная, неувядаемая воинская слава, 2) крестная слава, 3) Слава восхваляющая Бога. Сравнивая данные результаты с результатами недавно проведенного нами опроса, весьма показательным оказывается то, что те же значения, только в измененном порядке, были прототипичными ассоциациями респондентов – как священников и верующих мирян, так и тех которые почти никогда те уходят в Церковь.
References
Asman, A. (1999). O metaforici sećanja (Aleksandra Bajazetov-Vučen, prev.). R.E.Č. Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja, br. 52, 121–135.
Винавер, С. (1971). Чувари света. Нови Сад – Београд: Матица српска – Српска књижевна задруга.
Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Кончаревић, К. (2006). Језик и православна духовност: студије из лингвистике и теологије језика. Крагујевац: Каленић.
Лазаревић, В. (2001). Српски именослов. Земун- Нови Београд: Book-Marso.
Lakoff, G. & Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By. Chicago: The University of Chicago Press.
Лома, А. 2002. Пракосово: словенски и праиндоевропски корени. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Лотман, Ю. М. (1992). Об опозиции „честь” – „слава” в светских текстах киевского периода. В: Избранные статьи в 3-х т.т. Т. II. Талин.
Нагибина, Е. В. (2002). Концепт „слава” в русском языке: Лингвокультурологический аспект. Доступно на: http:www.dslib.net/russkij-jazyk/concept-slava-v-russkom-jazyke-lingvokulturologicheskij-aspekt.html.
Perak, B. (2011). Jezično opojmljivanje iskustva svetoga. Prinosi kognitivne lingvistike kognitivnim znanostima o religiji. Suvremena znanost i vjera. Mostar, 241–272.
Пипер, П., Драгићевић, Р. и Стефановић, М. (2005). Асоцијативни речник српскога језика. Београд: Службени лист СЦГ – Београдска књига.
Ramšak, M. (2013). Posredovanje kulture u jeziku: utjecaj kulture časti na svakodnevni život. Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, Vol. 50 No. 2, 7–32.
Рељић, М. (2013). Асоцијативни искази у контексту „сапребивања у телу или у истом духу” и њихов комуникацијски потенцијал. – Теолингвистичка проучавања словенских језика = Theolinguistic Studies of Slavic Languages. Београд: САНУ – Одељење језика и књижевности (Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књига 5), 235–254.
Ристић, С. и Лазић-Коњик, И. (2012). Дом у српском језику. Доступно на: http://www.rastko.rs/rastko/delo/14705.
Ристић, С. (2013). Концепт дома у религијском дискурсу. Теолингвистичка проучавања словенских језика = Theolinguistic Studies of Slavic Languages. Београд: САНУ – Одељење језика и књижевности (Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књига 5), 255–275.
Трифуновић, Ђорђе. 1990. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит
Фасмер, М. (1987). Этимологический словарь русского языка в четырех томах. Том 3. Перевод с немецкого и дополнения О. Н. Трубачева. Москва: „Прогресс“.
Хамваш, Б. (1991). Тајни записник (С. Бабић, прев.). Писмо, 24, 142–197.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: