Функција анђела у опису страдања и смрти код Данила другог и Даниловог ученика

Snežana J. Milojević

doi:10.5937/zrffp47-14225

Snežana J. Milojević Универзитет у Нишу, Филозофски факултет

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-14225

Ključne reči: страх Божий||, ||страх Божији, схема тройства||, ||утројавање, Ученик Даниила Второго||, ||Данилов ученик, Даниил Второй||, ||Данило други, ангелы||, ||анђели, житие||, ||житије,

Sažetak

Иако је истраживачки циљ у овом раду осмишљен наративом хагиографа прве половине XIV века, Архиепископа Данила и његовог ученика, успоставили смо континуитет са Светим писмом и ауторима XII и XIII века. Уочивши схему утројавања – термин из богословске терминологије који смо инкорпорирали у књижевнотеоријско истраживање – истакли смо три базичне функције пројављивања анђела; тростепеност монашко-анђеоског живота; три облика посредништва између Бога и човека од којих је сваки на трагу анђеоске онтологије извршиоца воље Божије. Наративна стратегија Архиепископа Данила и његовог ученика предоминантно је фокусирана на подразумевајућу улогу анђела у типским ситуацијама у којима се у претходном периоду о пројављивању анђела детаљно говорило и слика је трећег степене (трећег начина) истицања функције бестелесних небеских бића у житијној литератури старе српске књижевности. Овакав став Данила II и његовог ученика произлази из истицања човекове недостојности комуникације са метафизичким просторима Истине Божије, која истовремено јесте извор страха Божијег, али и тежње за сједињењем с њим.

Reference

Архиепископ Софроније (2011). О страху Божјем. Преузето 1. априла 2017. са: https:// svetosavlje.org/o-strahu-bozijem-iz-knjige-vidjenje-lica-bozijeg.

Бичков, Васиљевич, В. (1991). Византијска естетика: теоријски проблеми. Београд: Службени гласник.

Богдановић, Д. (1978). Нове тежње у српској књижевности првих деценија XІV века. Византијска уметност почетком XIV века. Београд, 212–233.

Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Бојовић, Д. (2004). Пројекција митарства у „Житију Светога Петра Коришког“. Црквене студије. Ниш: Центар за црквене студије. 121–129.

Бојовић, Д. (2009). Трпеза Премудрости. Ниш: Центар за црквене студије.

Дионисије Ареопагит (2015). Небеска јерархија. Дела. Ниш: Међународни центар за православне студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 5–35.

Епископ Иринеј (2015). Крстопоклона недеља у храму у Новом Саду. Преузето 13. марта 2017. са: http://www.spc.rs/sr/krstopoklona_nedelja_u_sabornom_hramu_u_novom_sadu_0.

Енцикл. Ру (2005). Энциклопедия изречений Святых отцов и учителей Церкви по различным вопросам духовной жизни. Преузето 30. марта 2017. са: https://azbyka.ru/otechnik/prochee/entsiklopedija-izrechenij-svjatyh-ottsov-i-uchitelej-tserkvi-po-razlichnym-voprosam-duhovnoj-zhizni/80.

Св. Игњатије Брјанчанинов (2011). Слово о страху Божијем и о љубави Божијој. Аскетски огледи. Преузето 15. априла 2017. са: https://ignjatije.wordpress.com/2008/10/20/slovo-o-strahu-bozijem-i-o-ljubavi-bozijoj/.

Исак Сирин (2013). Преподобни Исак Сирин и поуке за духовни живот. Преузето 2. марта 2017. са: http://www.bastabalkana.com/2013/02/prepodobni-isaak-sirin-pouke-za-podviznike-i-monahe-duhovno-svetlo/.

Јустин Ћелијски (2012). Житије преподобног оца нашег Василија Новог, Преузето 1. маја 2017. са https://svetosavlje.org/zitije-prepodobnog-oca-naseg-vasilija-novog/

Кирил Александријски (2012). Беседа о исходу душе и Страшном суду. Преузето 20. априла 2017. са: https://svetosavlje.org/beseda-o-ishodu-duse-i-o-strasnom-sudu/.

Милојевић, С. (2016), Феномен стваралаштва у хагиографијама архиепископа Данила и његовог Ученика. Филолог. VII, 452–469. doi: 10.2168/fil1614452m.

Милојевић С. (2017), Функција анђела у опису страдања и смрти у старој српској књижевности XII и XIII века, Црквене студије, бр. 15, Ниш, [рукопис у припреми за штампу].

Наумов, А. (2016). Смрт Јована Владислава у контексту хагиографских чуда кажњавања смрћу, реферат са симпозијума Свети Јован Владимир кроз вјекове, Бар [рукопис у припреми за штампу].

Радојчић, С. (1988). Лик светог Саве у Доментијановом Животу и подвизима архиепископа све српске и поморске земље преподобног оца и богоносног наставника Саве. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.

Шпадијер И. (2010). Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига LXXVI, 2010, сепарат 1–16.