Роль ангела в описании страдания и смерти у Даниила второго и его Ученика
Abstract
Хотя цель исследований в этой работе обдумана нарративом писателя агиографий первой половины XIV века, Архиепископа Даниила и его Ученика, мы воссоздали непрерывную связь со Священным писанием и авторами XII и XIII веков. Увидев и осознав схему тройства – термин богословской терминологии, который мы включили в литературоведческое исследование – мы ставили ударение на три базовые функции проявления ангелов: трёхступенчатость монашеско-ангельской жизни; три вида посредничества между Богом и человеком, каждый из которых следует ангельской онтологии исполнителя воли Божьей. Преимущественным фокусом нарративной стратегии Архиепископа Даниила и его Ученика является подразумевающаяся роль ангелов в типических ситуациях, в которых в предыдущем периоде подробно говорилось о проявлении ангелов и это картина третьей степени (третьего вида) подчёркивания функции бестелесных небесных существ в житийных делах старой сербской литературы. Такая позиция Даниила II и его Ученика имеет своё происхождение в подчёркивании человеческой незначительности и в том, что он недостойный коммуникации с метафизическими просторами Истины Божьей, которая одновременно является и источником страха Божьего, но и стремлением к соединению с Богом.
References
Архиепископ Софроније (2011). О страху Божјем. Преузето 1. априла 2017. са: https:// svetosavlje.org/o-strahu-bozijem-iz-knjige-vidjenje-lica-bozijeg.
Бичков, Васиљевич, В. (1991). Византијска естетика: теоријски проблеми. Београд: Службени гласник.
Богдановић, Д. (1978). Нове тежње у српској књижевности првих деценија XІV века. Византијска уметност почетком XIV века. Београд, 212–233.
Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Бојовић, Д. (2004). Пројекција митарства у „Житију Светога Петра Коришког“. Црквене студије. Ниш: Центар за црквене студије. 121–129.
Бојовић, Д. (2009). Трпеза Премудрости. Ниш: Центар за црквене студије.
Дионисије Ареопагит (2015). Небеска јерархија. Дела. Ниш: Међународни центар за православне студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 5–35.
Епископ Иринеј (2015). Крстопоклона недеља у храму у Новом Саду. Преузето 13. марта 2017. са: http://www.spc.rs/sr/krstopoklona_nedelja_u_sabornom_hramu_u_novom_sadu_0.
Енцикл. Ру (2005). Энциклопедия изречений Святых отцов и учителей Церкви по различным вопросам духовной жизни. Преузето 30. марта 2017. са: https://azbyka.ru/otechnik/prochee/entsiklopedija-izrechenij-svjatyh-ottsov-i-uchitelej-tserkvi-po-razlichnym-voprosam-duhovnoj-zhizni/80.
Св. Игњатије Брјанчанинов (2011). Слово о страху Божијем и о љубави Божијој. Аскетски огледи. Преузето 15. априла 2017. са: https://ignjatije.wordpress.com/2008/10/20/slovo-o-strahu-bozijem-i-o-ljubavi-bozijoj/.
Исак Сирин (2013). Преподобни Исак Сирин и поуке за духовни живот. Преузето 2. марта 2017. са: http://www.bastabalkana.com/2013/02/prepodobni-isaak-sirin-pouke-za-podviznike-i-monahe-duhovno-svetlo/.
Јустин Ћелијски (2012). Житије преподобног оца нашег Василија Новог, Преузето 1. маја 2017. са https://svetosavlje.org/zitije-prepodobnog-oca-naseg-vasilija-novog/
Кирил Александријски (2012). Беседа о исходу душе и Страшном суду. Преузето 20. априла 2017. са: https://svetosavlje.org/beseda-o-ishodu-duse-i-o-strasnom-sudu/.
Милојевић, С. (2016), Феномен стваралаштва у хагиографијама архиепископа Данила и његовог Ученика. Филолог. VII, 452–469. doi: 10.2168/fil1614452m.
Милојевић С. (2017), Функција анђела у опису страдања и смрти у старој српској књижевности XII и XIII века, Црквене студије, бр. 15, Ниш, [рукопис у припреми за штампу].
Наумов, А. (2016). Смрт Јована Владислава у контексту хагиографских чуда кажњавања смрћу, реферат са симпозијума Свети Јован Владимир кроз вјекове, Бар [рукопис у припреми за штампу].
Радојчић, С. (1988). Лик светог Саве у Доментијановом Животу и подвизима архиепископа све српске и поморске земље преподобног оца и богоносног наставника Саве. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Шпадијер И. (2010). Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига LXXVI, 2010, сепарат 1–16.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at:
