Остатија или Остраћа?

Božidar V. Zarković

doi:10.5937/zrffp47-14274

Božidar V. Zarković Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-14274

Ključne reči: Middle Ages||, ||средњи век, Serbia||, ||Србија, urbanization||, ||урбанизација, mining industry||, ||рударство, Ostatija||, ||Остатија, Ostraća||, ||Остраћа, Pope Clement VI (1342-1352)||, ||папа Климент VI (1342-1352),

Sažetak

Писмо папе Климента VI упућено цару Душану 7. јануара 1346. године садржи помен више места у Србији. Била су то насеља у којима је постојала римокатоличка парохија. Римокатоличке заједнице у Србији биле су састављене од Саса (рудара) и Латина (трговаца) и насељавале су урбана места. Зато је и писмо Бенедикта VI допринос проучавању урбанизације средњовековне Србије. Места која се срећу у писму већином су убицирана, али има и оних чија је идентификација још увек спорна. То је, више од других, место Ostaci, чијом се идентификацијом бавимо у овом раду. Поред тога, у раду се даје преглед старијих мишљења као и стање у савременој литератури.

Reference

Божић, И. (1953). О јуриздикцији которске дијацезе у средњевековној Србији. Споменик САН, 103, 11–16.

Веселиновић, А. (2006). Држава српских деспота. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Гарашанин, М, Гарашанин, Д, Ковачевић, Ј, Бешић, З. (1967). Историја Црне Горе, књ. I, Титоград: Редакција за историју Црне Горе.

Дероко, А. (1950). Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.

Динић, М. (2003). За историју рударства у Србији и Босни. У: М. Динић, Из српске историје средњега века, Београд: Equilibrium, 455-668.

Динић, М. (2003а). Градови у средњовековној српској држави. У: М. Динић, Из српске историје средњега века, Београд: Equilibrium, 679–686.

Динић, М. (1978). Југозападна Србија у средњем веку. У: М. Динић, Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 68–83.

Живојиновић, М. (1968). Аделфати у Византији и средњовековној Србији. Зборник радова Византолошког института, 11, 241-267.

Зарковић, Б. (2007). Светостефанска повеља као извор за историју рударства. У: Д. Бојовић (ур.), Манастир Бањска и доба краља Милутина. Ниш: Центар за црквене студије, Косовска Митровица: Филозофски факултет, Манастир Бањска, 73-80.

Зарковић, Б. (2008). Ибарски посед хиландарског властелинства. Баштина, св. 25, 183-201.

Зарковић, Б. (2012). Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почетком новог века, Докторска дисертација у рукопису одбрањена на Филозофском факултету у Београду 10. 10. 2012. године.

Зарковић, Б. (2015). Техника и технологија у рударству средњовековне Србије: проблем сазнања. У: М. Ђекић, С. Јејић (ур.), Технике и технологије кроз време. Београд: Етнографски музеј у Београду, Друштво конзерватора Србије, 81-89.

Зиројевић, O. (1987). Трагом Саса у Србији у XV и XVI веку, Новопазарски зборник, 11, 93–101.

Јечменица, Д. (2014). Поседи светогорског манастира Светог Пантелејмона у Моравској Србији. У: С. Мишић, Власт и моћ, властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, Крушевац: Народна библиотека, Београд: Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 183-207.

Jireček, J. (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku. Sarajevo: Svjetlost.

Јиречек, К. (1959). Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку, Зборник Константина Јиречека, I, Београд: САНУ.

Јиречек, К. (1990). Историја Срба. Политичка историја, књ. I, Београд: Змај.

Јиречек, К. (1990а). Историја Срба. Културна историја, књ. II. Београд: Змај.

Калић, Ј. (ур.) (2000). Историја српског народа. књ. II, Београд: Српска књижевна задруга.

Милојевић, С. (1987). Мусићи, просопографско истраживање једне српске средњовековне породице. Историјски часопис, 33, 5-36.

Митровић, К. (2011). Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији. У: С. Рудић (ур.): Споменица Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт, 289–305.

Mitrović, М. (2015). Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće –1571). Kotor: Ministarstvo kulture Crne Gore, Kulturni centar „Nikola Đurković“ / Gradska biblioteka i čitaonica Kotor.

Мишић, С. (2010) (ур.). Лексикон градова и тргова средњевековних српских земаља. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Мркобрад, Д. (2003). Значај Трепче у оквиру копаоничког рударства средњовековне Србије. У: Р. Бунарџић, Ж. Микић (ур.): Споменица Јована Ковачевића. Београд: Српско археолошко друштво, Универзитет у Београду Филозофски факултет, 249-262.

Мркобрад, Д. (2005). Српско рударство у привреди Косова и Метохије – средњи век. У: С. Карамата, Ч. Оцић (ур.), Срби на Косову и Метохији, Београд: САНУ, 379–395.

Поповић, А. (1906). Горњи Ибар средњега века. Годишњица Николе Чупића, XXV,166–222.

Поповић, А. (1907). Горњи Ибар средњега века. Годишњица Николе Чупића, XXVI, 143–190.

Popović, M. (1972–1973). Manastir svetog Petra de Campo.Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 27–28, 311-338.

Пурковић, М. Ал. (1934). Авињонске папе и српске земље. Пожаревац: [б. и.].

Пурковић, М. Ал. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Радојичић, Ђ. Сп. (1973). Мркшина црква и „Штавско господство“, Старинар, 12, 41–44.

Simić, V. (1951). Istorijski razvoj našeg rudarstva.Beograd: Izdavačko-štamparsko preduzeće saveta za energetiku i ekstraktivnu industriju Vlade FNRJ.

Симић, В. (1958). Рејонизација и карактеристика средњовековне рударске делатности у области Копаоника, Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања НР Србије, 357–393.

Simić, V. (1975). Rudarstvo gvožđa u Kopaoničkoj oblasti, Rudarski glasnik, god. XIV, sv. 2, 77–87.

Simić, V. (1975а). Staro rudarstvo gvožđa Golije, Troglava, Čemerna, Rogozne, Gluhe Vasi i Kuršumlije, Rudarski glasnik, god. XIV, sv. 3, стр. 1-10.

Соловјев, А. (1928). Једна српска жупа за време царства. Гласник Скопског научног друштва, књ. 3, 25–42.

Спремић, М. (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.

Спремић, М. (2005). Црнча у средњем веку. У: М. Спремић, Прекинут успон, српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 69–90.

Stajević, B. (1996). Opšte karakteristike rudnog polja Ostatije (JZ Srbija). Radovi Geoinstituta, knj. 33, 55–58.

Томовић, Г. (1985). Средњи век. У: Азбуковица. Земља, људи и живот. Љубовија: СИЗ културе.

Ćirković, S. (1975). Dubrovčani kao preduzetnici u rudarstvu Srbije i Bosne, Actahistorico-oeconomicae Iugoslavica, 6, 7-13.

Ћирковић, С. (1997). Католичке парохије у средњовековној Србији. У: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium, 240–258.

Ћирковић, С. (1997а). Производња злата, сребра и бакра у централним областима Балкана до почетка новог века. У: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници, Београд: Equilibrium, 79–103.

Ћирковић, С, Ковачевић-Којић, Д, Ћук, Р. (2002). Старо српско рударство, Београд: Вукова задужбина, Нови Сад: Прометеј.

Ћук, Р. (1989). Прилог проучавању рударства на Копаонику у средњем веку. Копорић и Беласица, Историјски гласник, бр. 1 – 2, 23–38.

Ћук, Р. (1992). „Колоније“ у српским средњовековним градовима. У Ј. Калић, М. Чоловић (ур.), Социјална структура српских градских насеља (XII–XVIII век) (85–95). Смедерево: Музеј у Смедереву; Београд: Одељење за историју Филозофског факултета у Београду.

Урошевић, А. (1990). Косово, Приштина: Јединство.

Храбак, Б. (1996). Дмитровица, Трепча и рудници на Рогозни (до 1600. године), Звечан, бр. 1, 55–83.

Шеровић, П. (1925). Остаци старог венедиктинског манастира С. Петра у Бијелој, у Боки Которској. Старинар, 3, 151-156.